Šta je fotosinteza? Jednostavno pojašnjeno za sobne biljke

Kada si poslednji put razmišljao/la o fotosintezi? Verovatno nekad u osnovnoj školi na času biologije. Međutim, ako si danas ponosni vlasnik monstera, fikusa ili filodendrona, ona nije samo napamet naučena teorija za ocenu – već tajna formula za bujne i zdrave listove tvojih sobnih ljubimaca.

Najjednostavnije bismo mogli da kažemo da je fotosinteza proces u kome biljka sama sebi kuva hranu. Dok mi moramo da odemo do frižidera da bismo nešto pripremili, tvoja biljka koristi već raspoložive resurse iz dnevnog boravka kako bi preživela. Kad razumeš ceo proces, tačno ćeš znati zašto tvojoj biljka stagnira i kako da joj pomogneš.

U daljem tekstu ću probati što bolje približim celi put, od stagnacije do totalnog oporavka. Hvataj beleške!

Glavni sastojci: Šta je biljci potrebno za fotosintezu?

Hajde da ti približim slikovito! Zamisli da je tvoja biljka vrhunski kuvar, a njeni listovi su kuhinja. Da bi napravila ukusan obrok potrebna su joj četiri sastojka. Ako samo jedan fali, dolazi do prekida celog procesa. Obrok i dalje može da se napravi ali ni približno onakav kakav je trebao da bude.

Četiri glavna sastojka:

1. Svetlost – pokretač svega. On biljci daje energiju, baš kao što struja pokreće mašine. Ako nema dovoljno svetlosti, biljka nema gorivo za rast. Zato je pozicija gde držiš biljku od presudne važnosti.
2. Voda – Ključni dio procesa stvaranja hrane. Kada koren upije vodu, ona se kroz biljku kreće do listova gde učestvuje u hemijskoj reakciji koja stvara energiju za rast. Ovde je bitno da se ne pretera količina voda, jer previše vode može da dovede do truljenja korena. Podrazumeva se da saksija ima rupe za drenažu, kako višak vode ne bi ostajao u zemlji.
3. Ugljen-dioksid – sastojak koji biljka uzima iz vazduha kroz sitne otvore na listovima. On je neophodan da bi se zajedno sa vodom i svetlošću stvorila glukoza, osnovna hrana biljke. Tako da će u zatvorenim i zadimljenim prostorijama biljke definitivno sporije napredovati.
4. Hlorofil – zeleni pigment u biljci, kojji hvata svetlost i pretvara je u energiju. Što je biljka zelenija to znači da ima više hlorofila spremnog da obavlja svoj posao. Ako listovi blede ili žute, to znači da proces ne funkcioniše kako treba.

Definicijski rečeno, fotosinteza je proces u kome biljka uz pomoć listova prikuplja svetlosnu energiju, zatim je u samim listovima koristi da spoji vodu i ugljen-dioksid iz vazduha, stvarajući hranu za rast. Rezultat je zdrava biljka.

Rastu li biljke noću?

Naravno, kad smo objasnili šta je fotosinteza, pitamo se šta se dešava sa našim biljkama kada padne mrak i ugasimo svetlo, da li one i dalje rastu. Kratak odgovor je da. Fotosinteza ima dve faze, tamnu i svetlu. U svetloj fazi, preko dana, biljka maksimalno upija sunčevu energiju da bi imala da je rasporedi tamo gde joj je najpotrebnija. Zato često primetimo da je novi list “iskočio” baš ujutru. Biljka je preko dana prikupljala energiju koja se tokom noći (tamne faze) procesuirala.

Kako da prepoznaš da fotosinteza ne funkcioniše kako treba?

Biljke ne govore ali nam kroz svoj izgled itekako pokazuju kad njihov unutrašnji sistem ne funkcioniše kako treba. Najočigledniji primer da je fotosinteza usporena ili blokirana jeste dugoročna stagnacija. Ako je sezona proleća a tvoj sobni ljubimac ne izbacuje nijedan novi list, to je jasan znak da biljka nema dovoljno energije, odnosno šećera koji bi trebalo sama da proizvede.

Pored izostanka rasta, obrati pažnju i na veličinu i oblik  njenih listova. Kada proces fotosinteze nije kako treba, biljka je primorana da štedi resurse. Zbog toga će novi listovi biti znatno manji od uobičajnih.

Takođe, biljka će početi da menja svoj oblik i boju. Bledi, žućkasti listovi bez sjaja i dugačke tanke stabiljke će početi neprirodno da se izdužuju ka najbližem prozoru, to je jasan znak. Tvoja biljka pokušava da  dohvati više svetlosti kako bi ponovo pokrenula proizvodnju energije.

Šta sve ovo znači za tvoje sobne biljke?

Sada želim da ti pomognem da prethodno navedeno znanje sprovedeš u praksu kako bi tvoji kućni ljubimci izgledali kao iz džungle. Jednostavna pravila održavanja higijene biljaka će ti pomoći da potpomogneš samo procesu fotosinteze.

• Brisanje prašine sa listova – prašina slikovito rečeno deluje kao spuštena roletna. Svetlost ne može da dopre do zelenog dela lista, biljka ne može da uzima energiju za rast i počinje da gladuje. Te da bi se ovo izbeglo savetujem redovnu higijenu listova.
• Izbegni žutilo na biljkama – Ako staviš biljku u mračan ugao hodnika, ona gubi svoj osnovni element energije – svetlost. Da bih preživela u takvim uslova, biljka usporava sve procese i obustavlja protok energije u stare listove, koje na kraju odbaciju (listovi otpadnu). Što nikako nije cilj!
• Dobar supstrat je ključ – Dobar supstrat ti je potreban jer je to bukvalno proces u kome koren živi i radi. Ako je zemlja teška i zbijena, posle zalivanja se pretvara u blato, zadržava previše vode i koren nema vazduha – tad slabi i može da istruli.
  Sa druge strane ako je previše siromašna i ne zadržava vlagu, vode samo prođe kroz zemlju i biljka nema šta da upije. Tu posao radi kvalitetan supstrat – zadržava taman koliko je vode potrebno, a dopušta da višak oteče i vazduh dođe do korena.

Najčešći mitovi o fotosintezi (i zašto nisu tačni)

Internet nudi mnoštvo saveta o nezi biljaka, ali kada poznaješ osnove fotosinteze lakše možeš da razdvojiš činjenice od zabluda. Navodimo 3 mita.

Biljke rastu samo kad ih zalivaš

Naučna činjenica: Voda obezbeđuje čvrstinu ćelija i predstavlja samo jednu od sirovina za fotosintezu. Ona ne pokreće direktno rast. Biljke rastu zahvaljujući glukozi, koja nastaje kombinacijom svetlosti i ugljen-dioksida. Voda jeste bitan element u rastu biljke ali ne jedini i najbitniji

Biljka može da živi u mraku

Naučna činjenica: Svetlost nije samo vizuelni stimulans za biljku, ona je osnov energije – koja podstiče ostala tri elementa da biljci obezbede hranu. Biljka u mraku ne živi, već polako gladuje i preživljava trošeći svoje prethodno skladištene rezerve. Čak i biljke koje tolerišu senku zahtevaju odredjeni nivo svetlosti za fotosintezu.

Djubrivo iz bočice je glavna hrana za biljke

Naučna činjenica:Ovo je verovatno najveća zabluda u svetu kućnih biljaka. Biljke su autotrofni organizmi, što znači da isključivo same proizvode svoju pravu hranu putem fotosinteze. Đubrivo koje dodaješ u vodu nije hrana, već skup minerala koji zapravo deluju kao vitamini i gradivni blokovi. Na primer, azot iz đubriva pomaže biljci da stvori više hlorofila, ali ako nema svetlosti da taj hlorofil aktivira, biljka će gladovati bez obzira na to koliko je azota đubriva dobila. Prava hrana dolazi sa prozora, a ne flašice.

Zaključak:

Sada kada znaš kako biljke jedu i rastu, jasno ti je da ne postoji magičan napitak iz poljoprivredne apoteke koji preko noći stvoriti savršen fikus ili filodendron. Sve se svodi na biologiju i prave osnove svega.

Kada biljci obezbediš dovoljno svetlosti i čiste listove bez prašine, ostaje ti samo još jedan korak, ali najvažniji korak – zdrav koren koji sve to može da isprati.

Zato sobne biljke zahtevaju krupan i vazdušast supstrat. Upravo sa tim ciljem smo razvili specijalne supstrate koji omogućavaju savršenu drenažu, protok vazduha i stabilnu vlagu.

Zapamti: Nema svetlosti + vode + supstrata = nema fotosinteze = nema novih listova.

Ukoliko želiš dug život svojih biljaka savetujem ti da nastaviš da pratiš blog. U narednim tekstovima bavićemo se detaljnije rastom, negom, presađivanjem i svim malim trikovima koji prave veliku razliku u svetu sobnih biljaka.

Vidimo se ubrzo!