Why is the drainage layer so important and what types of drainage layers are placed in the pot?

Kada pitate majstore hortikulture šta je to drenažni sloj, reći će vam da je to preduslov da koren biljke živi i razvija se neometano. Od njega, kao i od drugih faktora zavisi da li će koren truliti zbog vode, da li će dobijati dovoljno vazduha i da li će se hraniti iz supstrata kako treba.

Ostanite sa nam do kraja teksta i saznajte sve o drenaži u saksiji, o njenom značaju, vrstama drenažnih slojeva i materijala koji se koriste, praktične postupke i konkretne preporuke za različite grupe biljaka.

Zašto se stavlja drenažni sloj u saksijama?

Drenažni sloj je sloj materijala (šljunka, peska, crepa ili lomljene keramike, ekspandirane gline, vermikulita, perlita i drugih prirodnih materijala) koji se postavlja na dnu saksije i sadne jame kako bi se omogućilo oticanje viška vode, dotok kiseonika do korena i njegovo neometano granjanje, kao i da bi se smanjio rizik od truljenja korena.

Da bismo razumeli zašto je za biljke važan drenažni sloj na dnu saksije, dobro bi bilo da zamislimo biljku kao kapilarni sistem, a ne kao zatvorenu celinu.

Treba znati sledeće:

• Tlo u saksiji ponaša se kao kapilarna masa, voda se drži u porama
• Na mestu prelaza između finog (substrate) i grubog (drenažni sloj) materijala često se formira stalni sloj zasićene vode koji ne odlazi lako u grubiji sloj zbog razlike u kapilaritetu.

Zato je glavna funkcija pravilne drenaže da:

1. Omogući ravnomerno oticanje viška vode kod zalivanja i smanji zadržavanje vode u supstratu (ako je supstrat pravilno formulisan).
2. Spreči zaglavljivanje zemlje u otvoru za drenažu na dnu saksije i omogući slobodan protok.
3. U nekim slučajevima, da mehanički stabilizuje supstrat i spreči njegovo prebrzo ispiranje.

Najčešće vrste drenažnih materijala u saksijama i preporučena količina

Šljunak ili sitni kamen

Ovaj drenažni sloj je najčešći, jeftin je, dostupan, sprečava ispiranje supstrata kroz rupicu.

Mane su mu što stvara izražen čep za odvod vode u saksiji ako je korišćen u velikoj debljini i ne poboljšava unutrašnju poroznost supstrata.

Praktikuje se sloj 1-2 cm koji može biti dovoljan za zaštitu rupe dok veći slojevi često nisu korisni.

Komadići crepa ili keramike

Prednosti ovog drenažnog sloja je što su u pitanju vrlo stabilni komadi, dobro drže mehanički pritisak i sprečavaju ispiranje.

Mane su što materijal može zadržavati vlagu u pukotinama ako se postavi debeo sloj.

Koristi se u 1–2 cm sloju za zaštitu otvora i prohodnost vode.

 Vermikulit

Vermikulit je prirodni mineral koji ima sposobnost širenja na toploti. Ima dobru apsorpciju površinske vlage, često se koristi u hortikulturi i građevinarstvu, dobro upija i zadržava vodu i hranljive materije iz supstrata, ima neutralan pH.

Vermikulit se ne smatra klasičnim drenažnim materijalom već dodatkom supstratu. Njegova osnovna uloga je zadržavanje vlage i hranljivih materija, zbog čega se koristi kao dodatak supstratu, a ne kao donji drenažni sloj. Ako se postavi u većoj količini na dnu saksije, može doprineti zadržavanju vlage i smanjenju aeracije.

U praksi, koristi se i kao sloj i kao komponenta u mešavinama (npr. 10-20 % volumena supstrata).

Perlit

Perlit je lagan materijal vulkanskog porekla, bele je boje, sterilan je, hemijski inertan, neutralnog pH, daje prozračnost i ne zadržava vlagu kod korena već omogućava brzo oticanje.

Perlit se obično meša u supstrat da poboljša poroznost, a nije preporučljivo koristiti ga samog kao drenažni sloj. Ako se stavi kao sloj, vrlo fin perlit može postati zasićen i zadržavati vlagu, dakle nije idealan kao samostalni donji sloj.

Ekspandirana glina

Ekspandirana glina (često poznata kao LECA – Lightweight Expanded Clay Aggregate) je pečena glina koja se na visokim temperaturama (peče se na 1100-1200 °C) širi i pretvara u lagane, sitne kuglice. Koristi se u hortikulturi, građevini i hidroponici zbog svoje stabilnosti, poroznosti i neutralnosti.

Šta radi u saksiji:

• Poboljšava drenažu – voda lako prolazi između kuglica
• Povećava aeraciju – koren ima više kiseonika
• Ne zadržava višak vode (samo tanki film vlage na površini)
• Stabilizuje supstrat i smanjuje sabijanje zemlje
• Hemijski je inertna – ne menja pH i ne „hrani“ buđ na zemlji

Koristi se kao donji sloj (1-2 cm na dnu saksije), kao dodatak supstratu (10-30 % zapremine mešavine) ili kao dekorativni površinski sloj jer smanjuje isparavanje, sprečava pojavu buđi na površini zemlje i estetski je uredno rešenje.

Koji drenažni sloj se koristi za koje biljke?

Izbor drenažnog sloja u saksiji zavisi od tipa biljke i njenih potreba za vlagom, pa se u praksi primenjuju sledeće preporuke:

• Sukulenti i kaktusi – tanak drenažni sloj od ekspandirane gline ili grubog šljunka (1-2 cm)
• Sobne tropske biljke (Monstera, Ficus, Philodendron) – ekspandirana glina ili komadići keramike (1-2 cm)
• Cvetnice i biljke sa umerenim potrebama za vodom – šljunak, lomljena keramika ili ekspandirana glina u tankom sloju
• Biljke koje vole konstantnu vlagu (paprati, pojedine sobne cvetnice) – minimalan zaštitni drenažni sloj ili bez izraženog drenažnog sloja
• Začinsko bilje i povrtarske biljke u saksijama – ekspandirana glina ili šljunak (1-2 cm)
• Biljke u velikim ili spoljnim saksijama – ekspandirana glina ili krupan šljunak (1-2 cm)

Bez obzira na grupu biljaka, ključno je razumeti da drenažni sloj nije zamena za quality substrate, već dopunska mera koja, kada se pravilno primeni, doprinosi zdravlju korena i dugoročnom razvoju biljke.