Spatifilum: nega biljke koja sama pokaže kad je žedna

Spatifilum je možda najiskrenija sobna biljka koju možete imati u stanu. Kad mu ponestane vode, listovi mu se za dan-dva opuste i polegnu preko ivice saksije. Zalijete ga, a on se do večeri uspravi kao da mu ništa nije bilo.

Zbog toga važi za biljku koju je teško upropastiti, iako ga upravo ta osobina najčešće i upropasti. Mnogi ga zalivaju tek kad padne, pa za nekoliko meseci takvog ritma vrhovi listova posmeđe, donji listovi požute, a belih cvetova iz cvećare više nema. Pošto svakodnevno radimo sa zemljom za cveće, mi na spatifilum gledamo odozdo. Skoro sve što mu se dešava sa listovima počinje u saksiji, i tu ćemo najčešće tražiti odgovore.

Spatifilum, mirni ljiljan ili ženska sreća?

Sva tri imena odnose se na istu biljku, koja se latinski zove Spathiphyllum i potiče iz vlažnih tropskih šuma Centralne i Južne Amerike. Tamo raste u senci visokog drveća, u zemlji koja je stalno vlažna, ali mekana i puna istrulelog lišća. Iz toga se lako vidi i šta mu treba u stanu.

Ime mirni ljiljan je doslovan prevod engleskog peace lily, iako biljka sa ljiljanima nema nikakve veze. Ni beli cvet zapravo nije cvet, već poseban list koji botaničari zovu spata. On obavija uspravan klip, a na klipu su pravi cvetići, toliko sitni da se jedva primećuju. Naziv ženska sreća dolazi iz starog verovanja da biljka donosi ljubav i sklad u kuću. Možda je zato i jedan od najčešćih poklona kad se ide u goste.

Crveni spatifilum je zapravo anturijum

Biljka sa sjajnim crvenim cvetom koju mnogi zovu crveni spatifilum u stvari je anturijum, rođak iz iste porodice. Razliku ćete najlakše videti po cvetu, koji je kod anturijuma crven, debeo i voštan, u obliku srca, dok je kod spatifiluma beo, tanak i izdužen. Anturijum traži više svetla i bolje trpi kratku sušu, pa se ne neguje sasvim isto.

Koje sorte spatifiluma se kod nas prodaju?

U prodavnicama ćete najčešće naći krupne sorte Sweet Lauretta i Sensation, koje u dobrim uslovima porastu i preko metra. Domino ima zelene listove sa belim šarama i ne voli jako svetlo. Chopin je srednje veličine i ima uske sjajne listove, dok mini sorte ostaju niže od tridesetak centimetara i cvetaju češće od krupnih. Na etiketi proverite koju sortu kupujete, da biste znali koliki će prostor i koliku saksiju tražiti za dve-tri godine.

Gde u stanu spatifilum raste najbolje?

Najbolje mu je u svetloj sobi u koju oko podneva ne pada direktno sunce. Za to je idealan prozor na severnoj ili istočnoj strani, dok pored južnog prozora biljku treba odmaknuti metar-dva ili je zaštititi tankom zavesom. Jako letnje sunce za nekoliko dana ostavi na listovima svetle, kao opečene mrlje.

Često se čuje da spatifilum voli senku, ali to je samo pola istine. U mračnom uglu hodnika preživeće godinama i ostati zelen, samo što skoro sigurno neće cvetati. Ako želite cvetove, dajte mu najsvetlije mesto do kog ne dopire podnevno sunce.

Prija mu obična sobna temperatura, od 18 do 26 °C. Hladnoću podnosi lošije nego što bi se reklo, i prema istraživanjima Univerziteta Floride već nekoliko dana na oko 11 °C dovoljno je da uspori rast. Zimi ga zato ne držite uz hladno staklo niti pored balkonskih vrata koja se često otvaraju. Ne prija mu ni mesto tik uz radijator, gde topao vazduh brzo suši i listove i zemlju.

Može li spatifilum leti na terasu?

Može, i često mu to prija, ali samo u dubokom hladu i zaklonjen od vetra. Iznesite ga kad ni noću temperatura više ne pada ispod 15 °C, najčešće krajem maja. U stan ga vratite u septembru, pre prvih hladnih noći. Napolju pije mnogo više vode nego u sobi. Zemlju zato proveravajte svaki dan, naročito kad je toplo i duva vetar.

Zalivanje spatifiluma

Zemlja u saksiji neka je stalno malo vlažna, kao isceđen sunđer, ali nikad mokra i blatnjava. Potpuno suvu zemlju spatifilum ne podnosi, i tu se jako razlikuje od zamije, koja može mesec dana bez vode. Leti ćete ga zalivati otprilike dva puta nedeljno, zimi jednom nedeljno ili ređe. Kalendar ipak nije pouzdan, jer mnogo zavisi od toga koliko je toplo u stanu, kolika je saksija i u kakvoj zemlji biljka raste.

Zalivajte pre nego što listovi klonu

Kad spatifilum klone, žedan je već neko vreme. Posle zalivanja se brzo podigne i izgleda sasvim dobro, ali svako jače venuće ostavi neku posledicu, i to prvo na najtanjim korenčićima, koji se osuše. Posle nekoliko takvih epizoda počnu da smeđe vrhovi listova i da žute najstariji listovi pri dnu.

Bolje je zaliti ga dan ranije nego dan kasnije. Gurnite prst u zemlju do prvog zgloba i podignite saksiju. Suva zemlja na vrhu i saksija vidno lakša nego posle zalivanja znače da biljci treba voda. Za nedelju-dve ruka će vam sama naučiti razliku u težini, što je sigurnije od bilo kog rasporeda.

Zalivajte dok voda ne krene da curi kroz rupu na dnu, pa desetak minuta kasnije prospite ono što se skupilo u podmetaču. Spatifilum koji stalno stoji u vodi dobije trulež korena, koja se mnogo teže leči od suše.

Voda iz česme, kišnica i odstajala voda

Dok odstoji, voda iz česme izgubi deo hlora, ali kreč i soli ostaju u njoj koliko god da stoji. Tamo gde je voda tvrda, te soli se polako skupljaju u zemlji i u vrhovima listova. Beli trag na ivici saksije ili na površini zemlje znak je da se to već dešava. Kada vaš spatifilum stalno ima braon vrhove iako ga negujete kako treba, probajte da ga zalivate kišnicom ili filtriranom vodom. Tvrda voda vremenom menja i kiselost zemlje, o čemu više možete pročitati u vodiču o pH vrednosti supstrata. Zimi vodu natočite ranije, da se zagreje na sobnu temperaturu, jer ledena voda pravi korenu mali šok.

Vlažan vazduh zimi

U šumama iz kojih potiče vazduh je mnogo vlažniji nego u zagrejanom stanu, gde vlažnost zimi lako padne ispod 30 posto. Prskanje listova vodom pomaže samo na kratko, dok se kapi ne osuše, za nekih pola sata. Bolje rešenje je plitka posuda sa sitnim kamenčićima i vodom ispod saksije. Saksija pri tom stoji na kamenčićima i ne dodiruje vodu. Pomaže i kad više biljaka stoji jedna pored druge, jer zajedno drže vlažniji vazduh oko sebe.

Da li spatifilum može da raste u vodi?

Može neko vreme, i ponekad se prodaje u staklenim vazama, čak i sa ribicom na dnu. Koren tada mora biti potpuno očišćen od zemlje, a vodu treba menjati svake nedelje i povremeno dodati malo đubriva namenjenog biljkama koje rastu u vodi. U vazi spatifilum obično ostane manji i retko cveta, pa je za krupnu biljku koja će dugo trajati zemlja ipak bolji izbor.

Zemlja za spatifilum

Spatifilumu treba zemlja koja dugo drži vlagu, ali pri tom propušta vazduh do korena. Takvo je tlo u šumi iz koje potiče, puno truleg lišća, kore i krupnijih komadića. Obična baštenska zemlja nije dobra za saksiju, jer se posle par zalivanja sabije i koren u njoj ostane bez vazduha. Ni čist treset nije idealan, pošto se za godinu-dve slegne i donja polovina saksije ostaje stalno mokra.

Zemlja treba da bude blago kisela, sa pH vrednošću otprilike od 5,5 do 6,5. Tada biljka bez problema uzima gvožđe i ostale materije koje joj trebaju. Većina dobrih tresetnih supstrata već ima pH u tim granicama.

Mešavina koju bismo mi napravili

Za spatifilum bismo pomešali tri dela Supstrata Maki Plus sa jednim delom perlite. To je, na primer, tri litra supstrata na litar perlita. Sam Maki Plus je mešavina svetlog i crnog treseta, pH vrednosti 5,5 do 6,0. Već sadrži đubrivo koje se sporo otapa i hrani biljku narednih nekoliko meseci. Perlit su lagana bela zrnca koja ne dozvoljavaju tresetu da se zbije. Kroz takvu zemlju voda brže prolazi i koren ima vazduha i kad je zemlja vlažna.

Za velike biljke u saksijama od 25 cm i šire možete na svakih pet litara mešavine dodati i šaku kore iz supstrata za orhideje. Kora sporo trune i zato zemlja ostaje mekana i prozračna i posle dve godine, kad bi se sam treset već slegao.

Treba li kamenčići na dno saksije?

Skoro svako uputstvo za spatifilum kaže da na dno saksije treba staviti sloj šljunka ili kamenčića. Taj savet se prenosi godinama, iako zapravo ne pomaže. Voda iz sitne zemlje teško prelazi u krupne kamenčiće ispod nje, pa se zadržava tačno iznad njih. Što je sloj kamenčića deblji, to je mokri deo zemlje bliže korenu.

Vodu iz saksije zaista izvode dobra mešavina i rupa na dnu. Tanak sloj od centimetar-dva može da ostane, ako vam je cilj samo da zemlja ne ispada kroz rupu. Kako se ponašaju šljunak, glinene kuglice i perlit na dnu saksije, detaljno smo objasnili kada smo pisali o drenaži u saksijama.

Kakva saksija odgovara spatifilumu?

Plastična ili glazirana keramička saksija mu sasvim odgovara, jer duže čuva vlagu. Saksija od neglazirane pečene gline brzo se suši, što je odlično za kaktuse. Spatifilum bi u njoj morao češće da se zaliva i leti bi lakše venuo. Rupa na dnu mora da postoji, a ukrasnu saksiju bez rupe koristite samo kao omot i posle svakog zalivanja iz nje prospite vodu koja se skupila.

Presađivanje i razmnožavanje spatifiluma

Spatifilum raste brzo i obično mu treba nova saksija na godinu ili dve. Iz cvećare uglavnom stiže u premaloj saksiji, sa mnogo korena i malo zemlje. Zbog toga i biljka koju ste tek kupili verovatno već prvog proleća traži više mesta.

Kako da znate da je saksija postala tesna?

Koren viri kroz rupu na dnu, voda proleti kroz saksiju za par sekundi i biljka klone već dan-dva posle zalivanja. Ako primetite sve to zajedno, presađivanje ne treba odlagati.

Najbolje vreme je od marta do maja, kad biljka kreće da raste. U toplom stanu može i rana jesen, uz pravila iz teksta o jesenjem presađivanju sobnih biljaka. Usred zime i dok cveta, biljku je bolje ne dirati. Nova saksija neka bude šira od stare samo dva do četiri centimetra. Prevelika saksija znači da oko korena ostaje višak zemlje do koje on još ne stiže, pa ta zemlja danima ostaje mokra i koren u njoj lako počne da truli. Koliko zemlje vam treba za saksiju određene veličine, pogledajte u našoj tabeli količine supstrata po biljci.

Presađivanje korak po korak

1. Dan ranije dobro zalijte biljku, da grudva zemlje sa korenom lakše izađe iz saksije i da se koren manje kida.
2. Okrenite saksiju, uhvatite biljku pri dnu i izvucite je zajedno sa zemljom, a plastičnu saksiju možete pri tom malo stisnuti sa strane.
3. Prstima rastresite koren sa spoljne strane, naročito ako se uvio u krug. Mekane i tamne delove koji neprijatno mirišu odsecite čistim makazama, sve do zdravog korena.
4. Na dno nove saksije stavite malo mešavine, postavite biljku na istu visinu kao u staroj saksiji i popunite prostor sa strane, lagano pritiskajući prstima.
5. Zalijte dok voda ne iscuri kroz dno, pa dodajte zemlje gde se slegla.
6. Prvu nedelju držite biljku na svetlom mestu bez sunca i nemojte je prihranjivati.

Posle presađivanja spatifilum ponekad par dana izgleda umorno i opušteno. To je normalno i proći će čim se novi koreni uhvate u svežoj zemlji.

Deljenje velikog žbuna

Spatifilum nema pravo stablo, već mu listovi rastu iz debelog podzemnog dela koji se vremenom širi i pravi nove izdanke sa strane. Zato se najlakše razmnožava deljenjem, i to kad ga ionako presađujete. Na izvađenoj biljci potražite mesta gde se biljka sama odvaja na manje grupe listova. Odvojite ih rukama ili oštrim nožem, tako da svaki deo ima svoj koren i bar dva-tri lista.

Svaki deo posadite u posebnu saksiju sa svežom zemljom, a prvih par nedelja ga držite na toplom i, ako možete, u vlažnijem vazduhu, na primer u kupatilu sa prozorom. Odsečen list bez korena se ne primi u vodi, kao što to rade mnoge druge sobne biljke. Sa semenom se kod kuće ne isplati petljati, jer klija sporo i nesigurno, i sorte iz semena ne liče na roditelja.

Prihrana spatifiluma

Sveža zemlja sa đubrivom, kakva je Maki Plus, hrani biljku prva dva-tri meseca posle presađivanja, i za to vreme joj dodatna hrana ne treba. Posle toga, od proleća do kraja leta, dovoljno je da je jednom u dve-tri nedelje zalijete tečnim đubrivom za biljke koje cvetaju, u pola doze od one koja piše na pakovanju. Od oktobra do februara biljka sporo raste i tada je ne prihranjujte.

Višak đubriva spatifilum podnosi mnogo teže nego manjak, jer se soli iz đubriva skupljaju u zemlji, odlaze u vrhove listova i tamo ih spale. Zato je dobro da saksiju jednom u tri-četiri meseca stavite u kadu ili sudoperu i polako propustite kroz nju nekoliko litara vode, koja će isprati višak soli.

Prirodna prihrana: kvasac, pivo i kora banane

Na internetu se mogu naći razni recepti za prirodnu prihranu spatifiluma, od kvasca i piva do kore banane i vode od pirinča. Razumemo zašto su ljudima privlačni, jer su jeftini, deluju bezopasno i lepo zvuče. Nažalost, nijedan nije potvrđen ozbiljnim ispitivanjima, i neki više štete nego što pomažu.

U kvascu i pivu ima premalo hrane za biljku da bi to nešto promenilo. Šećer iz njih će pre nahraniti buđ i mušice u zemlji. Kora banane se u saksiji raspada mesecima, privlači voćne mušice i biljci daje tek malo kalijuma. Ako spatifilum posle takvog recepta ipak procveta, zasluga je češće u proleću i boljem svetlu. Ni tableta aspirina rastvorena u litru vode, o kojoj se povremeno piše u novinama, nema dokazano dejstvo na sobne biljke.

Za organsku prihranu bolje je uzeti kupovno tečno organsko đubrivo na kome jasno piše šta sadrži. Tako bar znate šta biljka dobija i u kojoj količini.

Zašto spatifilum ne cveta?

U cvećari je skoro uvek pun belih cvetova, a kod kuće posle prvog cvetanja često godinu ili dve pravi samo listove. Mnogi tada pomisle da su nešto pogrešili, iako najčešće nisu.

Biljka iz cvećare cvetala je uz pomoć hormona

Proizvođači spatifiluma prskaju biljke giberelinskom kiselinom, hormonom rasta koji biljke i same prave u malim količinama. U većoj dozi on pokreće cvetanje. Prema istraživanjima Univerziteta Floride, cvetovi se posle prskanja pojave za 70 do 110 dana, u bilo koje doba godine. Zato biljke u cvećari cvetaju baš kad treba za prodaju. U istoj publikaciji UF/IFAS piše i da spatifilum bez prskanja sam cveta otprilike jednom godišnje, sa pupoljcima koji se začinju zimi, kad su dani kratki.

Prvi cvetovi su, dakle, bili podstaknuti prskanjem. Posle njih biljka mora da poraste i da se vrati svom prirodnom ritmu. To može da traje i duže od godinu dana, naročito ako je biljka bila mlada i sitna.

Svetlo, strpljenje i manje azota

Spatifilumu za cvetanje najčešće fali svetla, mnogo češće nego đubriva ili vode. U hodniku ili dva metra od prozora ima dovoljno svetla da ostane zelen, ali ne i da napravi cvet. Pomerite ga bliže prozoru na severnoj ili istočnoj strani, i to pre zime, dok se pupoljci tek začinju.

Pomaže i redovno zalivanje, tako da biljka nijednom ne klone, ali ni ne stoji danima u mokroj zemlji. Za prihranu birajte đubrivo za cvetnice, sa manje azota i više fosfora i kalijuma, jer previše azota tera biljku da pravi listove umesto cvetova. Uz sve to, odrasla biljka najčešće procveta krajem zime ili u proleće, a mini sorte ponekad i više puta godišnje.

Zašto cvet pozeleni ili se osuši?

Beli cvet spatifiluma posle tri-četiri nedelje počne da zeleni, i to je potpuno normalno. Taj beli list stari i počinje da radi kao običan zeleni list, što se u slabijem svetlu dešava i brže. Kad jednom pozeleni, cvet više neće pobeleti, ali biljci to ne smeta. Kad počne da smeđi i suši se, odsecite celu dršku cveta što niže, pri samom dnu. Tako biljka ne troši snagu na cvet koji ionako vene.

Kako oporaviti spatifilum koji je klonuo?

Klonuo spatifilum skoro uvek može da se spase, samo prvo treba otkriti zašto je pao. Listovi izgledaju isto i kad mu fali vode i kad mu koren truli od previše vode. Zato odgovor tražite u zemlji.

Klonuo je, a zemlja je suva

Ovo je najlakši slučaj, jer biljci samo treba voda. Potpuno osušen treset teško upija vodu, pa ona često sklizne niz zid saksije i iscuri na dno, dok zemlja unutra ostane suva. Zato saksiju spustite u lavor sa mlakom vodom, tako da voda dođe do dve trećine visine saksije. Ostavite je tu dok zemlja ne upije vodu i saksija ne postane primetno teža, a onda je izvadite i ostavite da višak vode iscuri.

Listovi se najčešće podignu za dva do šest sati, ali oni koji su se presavili i požuteli neće se oporaviti, pa ih slobodno odsecite. Kada se ovo ponavlja svake nedelje, biljci verovatno treba veća saksija ili češće zalivanje.

Klonuo je, a zemlja je mokra

Ovaj slučaj je ozbiljniji, pošto u stalno mokroj zemlji koren ostaje bez vazduha i počinje da truli. Biljka sa trulim korenom ne može da pije vodu i vene iako stoji u mokroj zemlji. Tome obično prethode žutilo donjih listova i blag kiseo miris iz saksije.

Izvadite biljku iz saksije i otresite što više mokre zemlje. Zdrav koren je beo ili svetlo smeđ i čvrst, dok je truo taman, mekan, guli se pod prstima i neprijatno miriše. Sve trule delove odsecite čistim makazama, sve dok ne dođete do zdravog. Biljku zatim posadite u svežu, prozračnu mešavinu sa perlitom, u saksiju koja nije mnogo veća od korena koji je ostao.

Posle presađivanja zalijte umereno i ne zalivajte ponovo dok se zemlja na vrhu ne osuši. Biljci treba dve do četiri nedelje da pusti nove korene. Kad je od korena ostalo vrlo malo, odsecite i nekoliko najstarijih listova, da biljka troši onoliko vode koliko joj slab koren može dati.

Klonuo je posle presađivanja, prevoza ili hladnoće

Spatifilum ponekad klone iako su i voda i zemlja u redu. To se dešava posle presađivanja, kad ga zimi donesete iz cvećare ili posle noći provedene uz hladan prozor. Biljka je u šoku i obično se oporavi za nekoliko dana. Držite je na toplom i svetlom, ali ne na suncu. Ne zalivajte je dodatno ako je zemlja vlažna i ne dajte joj đubrivo. Ako se ni posle sedam dana ne podigne, pogledajte koren, jer je hladnoća mogla da izazove i truljenje.

Šta znače crni vrhovi, žuti listovi i pege na listu?

Listovi spatifiluma pokazuju šta se dešava u saksiji, ali sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja. Ono što danas vidite na listu često je posledica nečega što se desilo pre mesec dana. Tabela pokazuje najčešće znake, šta ih izaziva i šta možete da uradite.

Suve vrhove možete odseći oštrim makazama, tako što ćete seći po obliku lista i ostaviti tanku braon ivicu, da ne zasečete zeleni deo. Tako će list lepše izgledati, ali vrhovi će se sušiti ponovo dok ne otklonite uzrok.

Štetočine na spatifilumu nisu česte, ali zimi, u toplom i suvom stanu, mogu da se pojave crveni pauk i vaši. Tada biljku s vremena na vreme istuširajte mlakom vodom, naročito sa donje strane listova. Kod jačeg napada pomoći će prirodna sredstva čije recepte smo skupili u tekstu o tome kako se rešiti biljnih vaši.

Da li je spatifilum otrovan za mačke, pse i decu?

Otrovan je ako se pojede, ali ne toliko koliko mnogi misle. Listovi, cvet i koren sadrže sitne kristale nalik iglicama (kalcijum oksalat), koji se zabodu u usta kad mačka, pas ili dete zagrize biljku. Posledica je jako peckanje, balavljenje, otečene usne i jezik i ponekad povraćanje. Američka organizacija za zaštitu životinja ASPCA vodi spatifilum kao biljku otrovnu i za mačke i za pse.

Zbog imena mirni ljiljan mnogi ga mešaju sa pravim ljiljanima, koji su za mačke smrtno opasni, jer već malo polena ili parče lista može da im ošteti bubrege. Spatifilum ne deluje na bubrege, pa je trovanje njime bolno i neprijatno, ali retko opasno po život. Ako je ljubimac ipak zagrizao list, isperite mu usta vodom i pozovite veterinara. Kod oticanja jezika ili grla, ili ako teško diše, idite odmah. Kod dece je postupak isti, samo što zovete lekara.

Čisti li spatifilum vazduh i sme li u spavaću sobu?

Za spatifilum se često piše da čisti vazduh u stanu. Ta priča potiče iz NASA istraživanja iz 1989. godine, kada su biljke stajale u malim zatvorenim kutijama i u njima su zaista smanjivale neka štetna isparenja. Stan, međutim, nije zatvorena kutija, i Cummings i Waring sa Univerziteta Drexel su 2019. izračunali da bi za isti efekat koji daje obično provetravanje trebalo od 10 do 1.000 biljaka na svaki kvadratni metar poda.

Spatifilum, dakle, ne može da zameni otvoren prozor, a ni priče da upija zračenje mobilnih telefona i kućnih aparata nemaju nikakvu potvrdu. Lepa zelena biljka sa belim cvetovima, koja se uz to lako gaji, ima svoje mesto u stanu i bez toga.

U spavaćoj sobi spatifilum može da stoji bez brige. Noću troši sasvim malo kiseonika, mnogo manje od čoveka ili ljubimca koji spava u istoj sobi. Samo ga ne stavljajte pored radijatora ili u mračan ugao, i zalijte ga pre nego što mu listovi klonu.