![\"Mlada](\"https:\/\/supstratimaki.com\/wp-content\/uploads\/2026\/11\/sadnja-borovnice-saksija-jesen.webp\")
<\/p>\n<\/p>\n
Kupite sadnicu, posadite je u najlep\u0161i kutak dvori\u0161ta i prvo leto sve izgleda kako treba. Pojave se nove grane, li\u0161\u0107e je tamnozeleno i na jesen se lepo zacrveni. Onda, druge ili tre\u0107e godine, mladi listovi krenu da \u017eute, grane jedva porastu i od \u017ebuna koji je trebalo da daje kilograme ostane nekoliko \u0161aka bobica. Krivac se obi\u010dno ne vidi golim okom, jer je to kre\u010d, koji je sve vreme bio u zemlji i u vodi iz creva.<\/p>\n
Ameri\u010dka borovnica, kako kod nas zovemo visoko\u017ebunu borovnicu, ina\u010de nije hirovita biljka. Ima samo jedan zahtev od kog ne odstupa, i to je kisela zemlja. Kad se to re\u0161i pri sadnji, sve ostalo ide lak\u0161e nego kod ve\u0107ine vo\u0107a u ba\u0161ti, bilo da je sadite u dvori\u0161te ili u saksiju na terasi.<\/p>\n
Pravo vreme za sadnju su jesen i rano prole\u0107e, dok biljka miruje ili tek kre\u0107e sa rastom. U na\u0161im krajevima to zna\u010di od oktobra do sredine novembra i od kraja februara do aprila. Zemlja pri tome ne sme da bude zamrznuta ni raskva\u0161ena od ki\u0161e.<\/p>\n
Sadnica posa\u0111ena u oktobru ili po\u010detkom novembra ima pred sobom jo\u0161 nekoliko nedelja tople zemlje. Li\u0161\u0107e je ve\u0107 stalo, ali koren i dalje raste i \u0161iri se u novu zemlju. Jesenje ki\u0161e uz to obave ve\u0107i deo zalivanja. Takva biljka na prole\u0107e kre\u0107e ranije i ja\u010de od one koja je u zemlju u\u0161la u martu. Sadnju treba zavr\u0161iti bar dva do tri meseca pre jakih mrazeva, pa je kod nas sredina novembra prakti\u010dno poslednji trenutak.<\/p>\n
Prole\u0107na sadnja je sasvim u redu, samo tra\u017ei vi\u0161e pa\u017enje oko vode, po\u0161to mlada biljka ulazi u leto sa korenom koji tek treba da se razvije. Sadnice koje se prodaju u saksijama mogu se saditi i do maja, pa \u010dak i leti, ako ste spremni da ih redovno zalivate. Sa sadnicama golog korena nema toliko slobode i njih treba posaditi dok miruju, u jesen ili vrlo rano u prole\u0107e. Ko u isto vreme planira i drugo vo\u0107e i povr\u0107e, mo\u017ee da se osloni na na\u0161 kalendar sadnje po mesecima<\/a>.<\/p>\n Dobra sadnica \u0161tedi godinu dana \u010dekanja, a lo\u0161a mo\u017ee da potro\u0161i tri. Zato je kupujte u rasadniku koji na etiketi jasno navodi sortu i starost biljke. Borovnica bez imena \u010desto ispadne sorta koja kod nas slabo ra\u0111a ili kasno sazreva.<\/p>\n Trogodi\u0161nja sadnica je krupnija i obi\u010dno ima tri do pet \u010dvrstih grana. Prve plodove donese ranije, ali je primetno skuplja. Dvogodi\u0161nja je dobar izbor ako vam ne smeta da sa\u010dekate sezonu du\u017ee, a \u010desto se i lak\u0161e primi, po\u0161to joj koren nije toliko zbijen u saksiji. Kod obe gledajte da grane budu \u010dvrste i li\u0161\u0107e tamnozeleno. \u017duti listovi sa zelenim nervima zna\u010de da je biljka ve\u0107 u rasadniku stajala u previ\u0161e alkalnoj zemlji. Borovnica se mo\u017ee uzgojiti i iz semena, samo \u0161to takva biljka ne zadr\u017ei osobine sorte i do prvog roda pro\u0111e mnogo godina.<\/p>\n Za ku\u0107nu ba\u0161tu najpouzdanije su sorte koje se kod nas ve\u0107 dugo gaje. Duke sazreva rano, obi\u010dno u junu, ra\u0111a redovno i dobro podnosi na\u0161e zime. Kad bismo za prvu borovnicu u dvori\u0161tu birali samo jednu sortu, to bi bila ona. Bluecrop dolazi posle nje, krajem juna i u julu, i va\u017ei za staru, proverenu sortu srednjeg roka. Chandler sazreva od sredine jula i poznat je po izuzetno krupnim plodovima. Draper je dobar izbor za one koji vole \u010dvrste bobice koje se dugo dr\u017ee posle berbe. Kombinacijom rane i kasne sorte berba mo\u017ee da traje od juna do avgusta.<\/p>\n Ve\u0107ina sorti visoko\u017ebune borovnice ra\u0111a i bez druge sorte u blizini. Unakrsno opra\u0161ivanje ipak donosi krupnije plodove, vi\u0161e roda i ne\u0161to raniju berbu, kako navode stru\u010dnjaci univerziteta Rutgers. Ako imate mesta za dve sadnice, neka zato budu dve razli\u010dite sorte.<\/p>\n U prirodi borovnica raste na \u0161umskom tlu, u sloju raspadnutih iglica i li\u0161\u0107a koji je kiseo i rastresit. Taj zahtev je ponela sa sobom i u ba\u0161tu. Najbolja zemlja za borovnicu zato nije najplodnija ni najcrnja zemlja u dvori\u0161tu, nego ona dovoljno kisela da koren iz nje mo\u017ee da uzme gvo\u017e\u0111e i ostale hranljive materije.<\/p>\n Borovnici odgovara pH vrednost izme\u0111u 4,5 i 5,5, a visoko\u017ebunim sortama najvi\u0161e prija oko 4,5 do 5. Kad pH pre\u0111e 5,5, gvo\u017e\u0111e i mangan prestaju da budu dostupni korenu, \u010dak i kad ih u zemlji ima dovoljno, pa biljka gladuje usred hrane. Ba\u0161tenska zemlja u velikom delu Srbije, posebno u Vojvodini, ima pH izme\u0111u 7 i 8. Paradajzu i paprici to odgovara, dok za borovnicu zna\u010di sigurnu \u017euticu. Za\u0161to jedan broj na skali ima toliki uticaj na biljke, razlo\u017eili smo u vodi\u010du o kiselosti supstrata<\/a>.<\/p>\n Najsigurniji odgovor daje analiza zemlji\u0161ta, koju za malu sumu rade poljoprivredne stru\u010dne slu\u017ebe i laboratorije. Ona pored pH poka\u017ee i koliko u zemlji ima kre\u010da. Za brzu proveru kod ku\u0107e dovoljne su pH trake ili jeftin mera\u010d iz poljoprivredne apoteke.<\/p>\n Postoji i stari trik koji ne meri pH, ali pouzdano otkriva kre\u010d. Ka\u0161iku zemlje prelijte sir\u0107etom i oslu\u0161nite. Ako za\u0161umi i zapeni, u zemlji ima kre\u010dnjaka i borovnicu u nju ne vredi saditi bez ozbiljne pripreme. Kako se zemlja uop\u0161te sprema za sadnju i za\u0161to taj posao odlu\u010duje o svemu kasnije, opisali smo kroz pripremu zemlje za sadnju<\/a>.<\/p>\n Po forumima kru\u017ee saveti da se borovnica zaliva razbla\u017eenim sir\u0107etom, posipa talogom od kafe ili zatrpava borovim iglicama. Nijedan od njih ne re\u0161ava problem kre\u010dne zemlje. Sir\u0107e spusti pH slabo i na kratko, dok u ja\u010doj koncentraciji mo\u017ee i da o\u0161teti koren. Talog od kafe posle kuvanja ima pH oko 6,8, pa prema savetodavnoj slu\u017ebi univerziteta Penn State mo\u017ee \u010dak i da podigne pH oko borovnice. Iglice su kisele dok su sve\u017ee, ali tu kiselost izgube dok se raspadaju. Kao mal\u010d su odli\u010dne, kao lek za alkalnu zemlju nisu. Zemlja se zaista zakiseljava elementarnim sumporom, koji radi polako, mesecima. Mnogo br\u017ei i sigurniji put je sadnja u kiseli supstrat.<\/p>\n U brdskim i \u0161umskim krajevima zapadne i ju\u017ene Srbije zemlja je \u010desto prirodno kisela. Tu borovnica mo\u017ee direktno u ba\u0161tu, uz malo treseta i dobar mal\u010d. Na kre\u010dnoj zemlji, koje je kod nas vi\u0161e, sigurniji put je povi\u0161ena leja napunjena kiselim supstratom.<\/p>\n Koliko sunca dobije, toliko \u0107e borovnica i roditi, zato joj treba mesto na kom je sunce bar \u0161est do osam sati dnevno, po mogu\u0107stvu zaklonjeno od jakog vetra. U senci \u0107e rasti, ali \u0107ete dobiti uglavnom li\u0161\u0107e. Sadnice u ku\u0107noj ba\u0161ti sadite na 1,2 do 1,5 metara jednu od druge, sa oko dva metra izme\u0111u redova, kako bi \u017ebunovi imali prostora da se razviju i kako biste svakom lako pri\u0161li u berbi.<\/p>\n Svi su \u010duli savet da se iskopa jama, napuni tresetom i u nju posadi borovnica. Na kre\u010dnoj zemlji to radi godinu, mo\u017eda dve. Kre\u010d iz okolne zemlje i iz vode za zalivanje za to vreme polako ulazi u jamu, sve dok se pH ne vrati blizu onoga \u0161to je bio. U te\u0161koj, glinovitoj zemlji javlja se jo\u0161 jedan problem. Rastresit treset posle ki\u0161e skuplja vodu iz okoline kao kada, i koren nedeljama stoji potopljen. Jama zato ima smisla samo tamo gde je zemlja i sama blago kisela i propusna.<\/p>\n Banak je povi\u0161ena leja visoka 25 do 40 centimetara, napunjena kiselim supstratom. Tako se borovnica gaji i u mnogim zasadima kod nas, i to s dobrim razlogom. Koren je iznad okolne kre\u010dne zemlje, vi\u0161ak vode lako oti\u010de, a kiselost se dr\u017ei godinama. Na kre\u010dnoj zemlji bismo mi uvek pre izabrali banak nego jamu.<\/p>\n Za ku\u0107nu ba\u0161tu dovoljan je banak \u0161irok oko 80 centimetara. Za tri sadnice pravi se du\u017eine tri metra, i pri visini od 30 centimetara u njega stane oko 720 litara supstrata. To su otprilike tri vre\u0107e od 250 litara na\u0161eg supstrata za borovnice<\/a>, koji ima pH oko 4,5, ve\u0107 sadr\u017ei perlit i po\u010detno \u0111ubrivo i ide pravo u banak, bez me\u0161anja. Ako se ipak odlu\u010dite za jamu od 60 x 60 x 40 centimetara, za nju je potrebno oko 140 litara, dakle dve vre\u0107e od 70 litara.<\/p>\n Pre sadnje spustite saksiju sa sadnicom u kantu vode i dr\u017eite je unutra dok iz zemlje ne prestanu da izlaze mehuri\u0107i vazduha. Tada je korenova grudva natopljena do sredine. Kad izvu\u010dete biljku, okrenite grudvu i pogledajte kako izgleda sa strane. Sadnica koja je dugo bila u kontejneru \u010desto ima koren obavijen u krug uz zid saksije. Takav koren prstima pa\u017eljivo rastresite ili ga no\u017eem zare\u017eite odozgo nadole na tri, \u010detiri mesta, ina\u010de \u0107e i u novoj zemlji nastaviti da kru\u017ei.<\/p>\n Biljku posadite ta\u010dno na dubinu na kojoj je rasla u saksiji, nikako dublje. Zemlju oko nje lagano pritisnite rukama i obilno zalijte. Na kraju povr\u0161inu prekrijte mal\u010dem od borove kore, piljevine \u010detinara ili borovih iglica, u sloju od pet do deset centimetara, a oko same stabljike ostavite nekoliko centimetara slobodnog prostora. Mal\u010d \u010duva vlagu i leti hladi plitak koren. Raspadanjem se pretvara u kiseli humus i zato ga dopunjujte na svake dve do tri godine.<\/p>\n Bez dvori\u0161ta, ili sa dvori\u0161tem punim kre\u010da, saksija je najjednostavniji put do sopstvenih borovnica, po\u0161to zemlju potpuno birate sami. Na terasi borovnica lepo izgleda tokom cele godine, od belih cvetova u aprilu do crvenog li\u0161\u0107a u oktobru. Uz nekoliko jagoda u saksijama na balkonu<\/a> terasa postaje mali vo\u0107njak.<\/p>\n Saveti o veli\u010dini saksije idu od 20 pa sve do 115 litara. Razlika je toliko velika zato \u0161to prostor koji borovnici treba raste zajedno sa njom. Za mladu sadnicu od dve, tri godine dovoljna je saksija od 25 do 35 litara. Kada koren za dve do tri godine ispuni taj prostor, biljka prelazi u saksiju od 50 do 70 litara, u kojoj mo\u017ee da ostane dugo.<\/p>\n Koren borovnice je plitak i \u0161iri se u stranu, pa joj vi\u0161e odgovara \u0161iroka i pli\u0107a saksija nego uska i duboka. Rupe na dnu su obavezne, i bolje je da saksija bude svetle boje, jer se crna plastika na letnjem suncu zagreje toliko da koren strada. Kako se koli\u010dina supstrata za saksiju procenjuje i bez merenja u litrima, pokazali smo u tekstu o tome koliko supstrata treba kojoj biljci<\/a>.<\/p>\n Obi\u010dna zemlja za cve\u0107e borovnici ne odgovara, jer joj je pH obi\u010dno izme\u0111u 5,5 i 6,5 i posle nekoliko meseci zalivanja tvrdom vodom raste jo\u0161 vi\u0161e. U saksiji borovnici treba supstrat sa pH vredno\u0161\u0107u oko 4,5, rastresit i propustan, kakav je na\u0161 supstrat za borovnice<\/a>. Jedna vre\u0107a od 70 litara napuni dve saksije od 30 do 35 litara.<\/p>\n Ako kupujete supstrat nekog drugog proizvo\u0111a\u010da, pH potra\u017eite na deklaraciji. \u0160ta jo\u0161 sa nje vredi pro\u010ditati pre kupovine, pro\u0161li smo red po red u tekstu o deklaracijama<\/a>. \u0160ljunak na dno saksije nije potreban, po\u0161to rupe na dnu i perlit u supstratu odvode vi\u0161ak vode i bez njega.<\/p>\n Borovnica u zemlji podnosi jak mraz, ali koren u saksiji izmrzava mnogo lak\u0161e od grana. Zato pred zimu saksije primaknite zidu ku\u0107e ili ih grupi\u0161ite jednu uz drugu. Obmotajte ih jutom, starim \u0107ebetom ili folijom sa mehuri\u0107ima i povr\u0161inu prekrijte debljim slojem mal\u010da. Kad prognoza najavi temperature ispod minus deset stepeni, saksiju prenesite u gara\u017eu ili negrejanu ostavu. U toplu sobu je ne unosite, jer joj je za cvetanje slede\u0107e godine potrebna prava, hladna zima. Zalivanje tokom zime svedite na retke provere da se supstrat ne isu\u0161i do kraja.<\/p>\n Plitak koren ne trpi ni su\u0161u ni staja\u0107u vodu. Zemlja oko borovnice treba da bude stalno umereno vla\u017ena, otprilike kao isce\u0111en sun\u0111er. Leti borovnica u saksiji obi\u010dno tra\u017ei vodu svaki ili svaki drugi dan, dok banak sa mal\u010dem mo\u017ee da izdr\u017ei i du\u017ee.<\/p>\n O samoj vodi se mnogo manje pri\u010da, iako je vodovodna voda u ve\u0107em delu Srbije tvrda i bogata bikarbonatima. Svako zalivanje unese u zemlju malo kre\u010da, koji polako di\u017ee pH. Supstrat koji je u prole\u0107e imao 4,5 posle dve, tri sezone lako pre\u0111e 6. Upravo tu treba tra\u017eiti obja\u0161njenje kad borovnica koja je dve godine lepo rasla odjednom po\u010dne da \u017euti. Odstajala voda ne poma\u017ee, po\u0161to iz nje ispari hlor, dok kre\u010d ostaje.<\/p>\n Za borovnicu nema bolje vode od ki\u0161nice, pa ako mo\u017eete, postavite bure ispod oluka i zalivajte borovnice iz njega kad god ima vode. Kad je \u010desma jedini izvor, svakog prole\u0107a izmerite pH zemlje i \u0111ubrite borovnicu \u0111ubrivima sa amonija\u010dnim azotom, koja zemlju blago zakiseljavaju. Povr\u0161inu saksije ili banka jednom godi\u0161nje dopunite slojem svetlog kiselog treseta<\/a>, \u010diji je pH oko 4. U saksiji je dobro supstrat potpuno zameniti na svake tri do \u010detiri godine, kada borovnica ionako prelazi u ve\u0107u posudu.<\/p>\n Prve godine borovnica treba da razvije koren i grane umesto plodova, pa se cvetovi koji se pojave odmah otkidaju. Te\u0161ko je to uraditi kad je sadnica puna pupoljaka i ve\u0107 zami\u0161ljate prve bobice. Biljka koja prve sezone nije tro\u0161ila snagu na plod ipak slede\u0107e godine raste osetno ja\u010de. Sadnica posa\u0111ena u supstrat sa po\u010detnim \u0111ubrivom prve godine ne tra\u017ei prihranu. Mnogo va\u017enije je da tokom prvog leta ne ostane bez vode.<\/p>\n Prve prave plodove \u017ebun obi\u010dno donese druge ili tre\u0107e godine posle sadnje. Pun rod dosti\u017ee tek izme\u0111u \u0161este i osme godine. Odrastao \u017ebun u dobrim uslovima daje nekoliko kilograma bobica godi\u0161nje, a u saksiji ne\u0161to manje, jer je i biljka manja. Koliko \u0107e roda biti zavisi pre svega od sunca, kiselosti zemlje i opra\u0161ivanja. Zato je rod i najbolja ocena da li ste borovnici dali ono \u0161to joj treba.<\/p>\n Borovnici je lak\u0161e na\u0161koditi vi\u0161kom \u0111ubriva nego manjkom, zato se od druge godine prihranjuje samo dva puta u sezoni, u prole\u0107e kada krenu pupoljci i jo\u0161 jednom \u0161est do osam nedelja kasnije. Za to su najbolja \u0111ubriva namenjena borovnicama, azalejama i rododendronima, ili amonijum sulfat. Azot borovnica najlak\u0161e usvaja u amonija\u010dnom obliku, koji usput i blago zakiseljava zemlju. \u0110ubriva sa nitratima i kalcijumom, kre\u010d, pepeo i sve\u017e stajnjak oko \u017ebuna za nju nisu dobri.<\/p>\n U saksiji se hranljive materije br\u017ee ispiraju zalivanjem, pa tu idu manje doze, ali \u010de\u0161\u0107e. Na mladim listovima se ponekad pojavi \u017eutilo sa zelenim nervima. \u0110ubrivo sa gvo\u017e\u0111em u obliku helata tada brzo vra\u0107a zelenu boju, ali samo dok se ne popravi kiselost zemlje, koja je pravi uzrok.<\/p>\n Prve tri godine posle sadnje borovnica se skoro i ne orezuje. Uklanjaju se samo suve i slomljene gran\u010dice i sasvim slabi izdanci pri dnu. Od \u010detvrte godine orezivanje postaje redovan posao krajem zime, u februaru ili po\u010detkom marta, kad su najja\u010di mrazevi pro\u0161li, a biljka jo\u0161 miruje.<\/p>\nKakvu sadnicu kupiti?<\/h2>\n
Dvogodi\u0161nja ili trogodi\u0161nja sadnica?<\/h3>\n
Sorte borovnice za po\u010detak: Duke, Bluecrop, Chandler<\/h3>\n
Da li borovnici treba druga sorta za opra\u0161ivanje?<\/h3>\n
Kisela zemlja za borovnice: bez nje nema roda<\/h2>\n
Koji pH voli borovnica?<\/h3>\n
Kako da proverite zemlju u svom dvori\u0161tu?<\/h3>\n
Sir\u0107e, kafa i borove iglice ne zakiseljavaju zemlju<\/h3>\n
Sadnja borovnice u dvori\u0161tu<\/h2>\n
Mesto, sunce i razmak izme\u0111u sadnica<\/h3>\n
Za\u0161to obi\u010dna jama sa tresetom nije dovoljna?<\/h3>\n
Bankovi i povi\u0161ene leje za borovnice<\/h3>\n
Sadnja borovnice korak po korak<\/h3>\n
![\"Ruke](\"https:\/\/supstratimaki.com\/wp-content\/uploads\/2026\/11\/sadnja-borovnice-koren.webp\")
<\/p>\nBorovnice u saksiji<\/h2>\n
Kolika saksija treba borovnici?<\/h3>\n
Zemlja za borovnice u saksiji<\/h3>\n
Borovnica u saksiji preko zime<\/h3>\n
Zalivanje borovnice i problem sa vodom iz \u010desme<\/h2>\n
Prva godina posle sadnje<\/h2>\n
Kada borovnica po\u010dinje da ra\u0111a?<\/h3>\n
Prihrana borovnice u zemlji i u saksiji<\/h2>\n
Orezivanje borovnice<\/h2>\n
![\"Mladi](\"https:\/\/supstratimaki.com\/wp-content\/uploads\/2026\/11\/borovnica-zuti-listovi.webp\")
<\/p>\n