Ciklama: kompletan vodič za negu sobne biljke koja cveta zimi

Moglo bi se reći da je ciklama malo naopaka…

Dok ostale sobne biljke spavaju zimi, ona cveta. Dok ostale zalivamo odozgo, nju moramo odozdo. I dok mi leti uživamo na terasi sa našim filodendrumima, ciklamu tada moramo da sklonimo na hladno mesto i pustimo je da spava.

Zato ljudi koji prvi put kupe ciklamu često misle da im je umrla već u maju. A ona je samo otišla na godišnji odmor.

U ovom vodiču idemo redom kroz sve što smo naučili gajeći ovu biljku i praveći supstrate za nju od 1999. godine. Kako je odabrati u cvećari, kako je zalivati a da ne istruli, koji joj supstrat zaista treba (i kako ga sami napraviti), i šta da radite kada vam u aprilu počne da žuti.

Šta je ciklama i zašto je obožavamo?

Pravo ime sobne ciklame je Cyclamen persicum, perzijska ciklama. Ime zavarava jer biljka ne potiče iz Persije, već iz istočnog Mediterana. Tamo raste u senkovitim kamenitim predelima Grčke, Turske i Levanta, gde leti vlada suša a zime su blage i kišovite.

Taj mediteranski kalendar objašnjava sve njene navike. Miruje kada je u domovini pakleno vruće i suvo, dakle našim letom. A budi se i cveta kada krenu kiše, što je naša kasna jesen i zima. Zato je u Srbiji vidite u cvatu od novembra do marta, baš onda kada nam je najpotrebnija boja u stanu.

Sobne ciklame koje danas kupujemo nisu divlja vrsta nego hibridi koje su holandski uzgajivači razvijali decenijama, sa krupnijim cvetovima i izduženijom sezonom. Boje idu od klasične bele preko sve nijanse roze, lila, ljubičaste i crvene, do šatiranih i dvobojnih. Poslednjih godina se pojavljuju i sorte sa skoro srebrnastim listovima, gde je list lep koliko i cvet.

Razlog zašto je obožavamo nije samo estetski. Jedna ciklama u saksiji od dvanaest centimetara može da vam napravi dvadeset, trideset cvetova kroz sezonu. I sve to dok napolju duva košava i sve sive boje.

Kako pravilno odabrati ciklamu pri kupovini?

Većina ljudi pređe ovaj korak. A ako kupite već načetu ciklamu, nećete je spasiti ni najboljom negom.

Tri stvari pre nego što platite:

Listovi

Treba da su čvrsti, pomalo zategnuti kad ih lagano pritisnete, tamnozeleni sa srebrnastim šarama. Klonuli i mlitavi listovi znače problem, najčešće da je gomolj već počeo da trune ili je biljka predugo žedna.

Gomolj

To je ona okrugla smeđa krtola u centru biljke iz koje izlaze sve drške. Kod zdrave ciklame oko trećine gomolja viri iznad supstrata. Lagano ga dodirnite prstom. Treba da je tvrd kao mali krompir. Ako popušta pod prstom, ako je mekan ili sluzav, ostavite saksiju gde jeste.

Drške

Treba da su čvrste, uspravne, gusto raspoređene. Ako su izdužene, tanke, savijaju se u stranu, biljka je gajena na premalo svetla i biće vam teško da je vratite u formu.

I jedna sitnica koju malo ko gleda. Najbolja ciklama za kupovinu nije ona u punom cvatu sa otvorenih dvadeset cvetova. Ta je verovatno na kraju ciklusa. Bolje je tražiti onu sa nekoliko otvorenih cvetova i gomilom zatvorenih pupoljaka koji se podižu ispod listova. Takva će vam cvetati mesecima.

Idealni uslovi za ciklamu

Temperatura

Ovde je glavni problem. Ciklama voli hladno. Idealno između 10 i 17 stepeni. Naši stanovi zimi imaju 22, 23, ponekad i 25. Za ciklamu je to leto, a leto za nju znači da je vreme za spavanje, ne za cvetanje.

Posledica je kratak vek cvetanja. Umesto cele zime dobijete tri ili četiri nedelje. Cvetovi padaju brzo, listovi žute, u januaru već imate ogoljen gomolj.

Najgore mesto za ciklamu je polica iznad radijatora ili sto u dnevnoj sobi. Najbolje je hodnik koji se ne greje, neutopljena terasa koja zimi ima oko 12 stepeni, prozor u spavaćoj sobi koji se često prozračuje. Naši kupci je često drže u stepenišnom hodniku zgrade ili na zatvorenom balkonu, i biljke im traju do marta. Pazite samo da ne padne ispod nule, mraz joj je smrt.

Svetlost

Mnogo svetlosti, ali bez direktnog sunca. U prirodi raste pod krošnjama, znači prima rasejanu indirektnu svetlost. U stanu to znači prozor okrenut na istok ili sever. Zapad može da prođe ako sunce ne udara direktno u lišće. Jug je problematičan jer popodnevno sunce kroz staklo zimi zna da podigne temperaturu oko biljke previše, pa se cvetovi prže.

Ako vidite da listovi i cvetovi gledaju u jednu stranu, lagano okrećite saksiju za četvrtinu kruga svake nedelje.

Vlažnost vazduha

Najveći problem za sve sobne biljke u Srbiji zimi. Kada krene centralno grejanje, vlažnost vazduha u stanu padne ispod 30 procenata, pustinjski uslovi. Ciklama bi htela negde između 50 i 60.

Ne prskajte je vodom iz raspršivača. Voda na cvetovima i listovima ostavlja mrlje i podstiče sivu plesan, posebno ako se zadrži u krunici biljke oko gomolja.

Umesto toga, stavite saksiju na veći podmetač napunjen šljunkom ili keramzitom (one okrugle smeđe kuglice za drenažu), i u taj podmetač sipajte vodu tako da ne dotiče dno saksije. Voda isparava oko biljke i podiže lokalnu vlažnost. Druga opcija je grupisanje sobnih biljaka, tri ili četiri saksije zajedno prave svoj mikroklimat. Treća, najefikasnija, je sobni ovlaživač vazduha.

Kako se zaliva ciklama?

Ovde se odluči da li će vam ciklama živeti ili umreti. Devet od deset ciklama koje ljudi ubiju, ubiju ih pogrešnim zalivanjem.

Ciklama se zaliva odozdo. Razlog je u njenoj anatomiji. Onaj gomolj u centru saksije je suštinski skladište vode, sa udubljenjem na vrhu iz kojeg izrastaju drške. Kada vodu sipate odozgo, ona se sliva u to udubljenje i tu se zadrži. Gomolj kreće da trune, trulež se širi nekoliko dana, biljka klonu, i kada to primetite više nema šta da se spasava.

Evo kako mi to radimo. Uzmemo dublji podmetač ili tanjir, sipamo vodu sobne temperature, i u nju spustimo saksiju. Ostavimo je tako 15 do 20 minuta. Za to vreme supstrat upija vodu kroz drenažne rupe odozdo i ravnomerno se navlaži. Posle 20 minuta podignemo saksiju, prosipamo višak vode iz podmetača (ovo je važno, ne ostavljamo je da stoji u vodi), i vraćamo na njeno mesto.

Koliko često zavisi od temperature i veličine saksije, okvirno jednom u pet do sedam dana. Najbolji metod provere je prst. Gurnite ga u supstrat dva do tri centimetra duboko. Suvo, zalijte. Vlažno, sačekajte još dan, dva.

Voda mora da bude sobne temperature, nikako hladna iz česme. Ako je voda iz vašeg vodovoda jako tvrda, što u većini gradova u Srbiji jeste, ostavite je preko noći u otvorenoj posudi da hlor ispari.

Kako prepoznati prezalivanje: Listovi žute i mlitavi su, gomolj omekšava, donji listovi propadaju brže od cvetova, oseća se memljiv miris iz supstrata.

Kako prepoznati potkvašenost: Listovi su klonuli ali ne žuti, supstrat se odvojio od ivica saksije, biljka deluje uvelo ali se brzo oporavi nakon zalivanja.

Zapamtite jedno pravilo. Ciklama lakše prašta sušu nego prezalivanje. Bolje malo škrto sa vodom nego malo izdašno.

Koji supstrat treba ciklami i kako ga sami napraviti?

U cvećarama je biljka uglavnom u industrijskoj mešavini koja je prilagođena masovnoj proizvodnji, ne dugoročnom životu kod vas u stanu. Posle nekoliko meseci taj supstrat se sabije, izgubi strukturu, voda počne da se zadržava ili obrnuto sliva pravo kroz njega bez vlaženja. Tu počinju problemi.

Ciklama traži supstrat koji je istovremeno tri stvari koje izgledaju protivrečno. Lagan i prozračan da koren može da diše. Sposoban da zadrži vlagu, ali samo dovoljno. I blago kiseo, jer ciklama ne voli neutralne ni alkalne supstrate. Idealno između pH 5.5 i 6.5.

Univerzalna zemlja iz prodavnice retko ispunjava ova tri uslova. Često je preteška, sa dosta gline ili kompostiranog materijala koji se brzo sabije, i pH joj je oko 7 ili više.

Mešavina koju mi preporučujemo svojim kupcima već decenijama je jednostavna. Šezdeset procenata kiselog treseta, trideset procenata glistenjaka, deset procenata perlita.

Svetli kiseli treset je osnova. Daje onaj blago kiseo pH koji ciklami treba i ima vlaknastu strukturu koja zadržava vlagu ali ne dozvoljava da supstrat postane močvara.

Glistenjak je hrana. To je u stvari prosejan izmet kalifornijske gliste, najbogatiji prirodni izvor mikroorganizama i polako otpuštajućih hranljivih materija. Trideset procenata u mešavini znači da prvih nekoliko meseci ciklama ima sve što joj treba bez dodatnog đubrenja.

Perlit je za drenažu i prozračnost. To su one bele zrnaste kuglice koje vidite u kvalitetnim supstratima. Pravi vazdušne džepove unutar mešavine i sprečava da se supstrat sabije pa da koren ostane bez kiseonika.

Sve tri komponente pomešate rukom u čistoj kanti ili plastičnoj posudi. Za saksiju od 14 cm dovoljno je oko šest šaka treseta, tri šake glistenjaka i jedna perlita. Ne zbijajte mešavinu, naprotiv, što vazdušnije to bolje.

Ako vas zanima zašto je drenaža toliko važna i koje vrste drenažnih slojeva postoje, pisali smo poseban tekst o tome. A za one koji žele da bolje razumeju pH i kako on utiče na sve sobne biljke, ne samo ciklamu, tu je naš vodič kroz pH strukturu supstrata.

Đubrenje ciklame

Ciklama nije proždrljiva biljka. Ako ste je posadili u dobru mešavinu sa glistenjakom, prvih dva do tri meseca uopšte ne morate da je đubrite.

Kada krene aktivno cvetanje, otprilike od decembra, počnite sa tečnim đubrivom za cvetnice. Tražite ono sa višim sadržajem kalijuma, ono treće slovo K na flašici treba da je veće od prva dva. Kalijum direktno hrani cvetove i produžava cvetanje.

Razblažite na pola jačine od preporučene. Ciklama je osetljiva, prejaka koncentracija sprži kraj korena. Đubrite jednom u 14 dana, uvek na vlažan supstrat (nikad na suv, opet zbog prženja korena), i to tako što đubrivo dodajete u vodu za zalivanje odozdo.

Prestaje se sa đubrenjem onog momenta kada počnu prvi znaci kraja sezone. Mart, april, kada cvetovi sve ređe niču a listovi počnu da žute jedan po jedan.

Period mirovanja

Najveća misterija oko ciklame, deo koji najviše zbunjuje ljude.

U aprilu, eventualno maju, vaša ciklama koja je do skoro bila prelepa krene da pokazuje znake propadanja. Cvetova više nema. Listovi žute, jedan po jedan, i suše se na drškama. Posle mesec dana imate gomolj u saksiji i nekoliko sasušenih ostataka.

Većina ljudi pomisli da je biljka uginula i baci je. Greška. Ciklama je živa, samo je u dubokom snu. Ako joj date šansu, na jesen će se ponovo probuditi i cvetati vam i sledeće zime, pa onu posle, pa onu posle te.

Imamo kupce koji nam dolaze po novi supstrat za biljku koju imaju duže nego svog psa. Konkretno postupak izgleda ovako.

April i maj

Kako listovi žute, postepeno smanjujete zalivanje. Ne odsečno, postepeno. Umesto svakih sedam dana, zalivajte na deset, pa na petnaest. Sasušene listove pažljivo otkidate (ne čupate, lagano se okrenu i otpadnu sami). Đubrenje potpuno prekidate.

Jun, jul, avgust

Kada svi listovi otpadnu i ostane vam samo gomolj u suvom supstratu, biljka je u mirovanju. Saksiju premestite na neko hladno, polusenovito mesto. Idealno je nešto što leti ima oko 15 stepeni, što kod nas u Srbiji nije lako jer leta su nam vrela. Podrum, ostava u severnom delu kuće, hodnik koji ne dobija direktno sunce, polica u garaži. Najgore je terasa na južnoj strani gde će gomolj da se isprži. Ne zalivajte uopšte, ili minimalno jednom mesečno koliko da supstrat ne postane potpuno prah.

Kraj avgusta, početak septembra

Buđenje. Premestite saksiju na svetlije mesto, dajte joj jedno dobro zalivanje odozdo i čekajte. Ako je gomolj zdrav, kroz dve do tri nedelje videćete prve sitne listove kako proviruju.

To je takođe vreme za presađivanje, ako mislite da treba. Izvadite gomolj iz stare saksije, otresite stari supstrat, pregledajte da li je čvrst i zdrav. Pripremite novu saksiju samo malo veću od stare, na dnu drenažni sloj od dva do tri centimetra (sitan šljunak ili keramzit), pa mešavinu treseta, glistenjaka i perlita. Posadite gomolj tako da gornja trećina viri iznad supstrata. Ovo je ključno, ako zatrpate ceo gomolj voda će se zadržavati u njegovoj krunici i krenuće trulež čim počnete redovno zalivanje.

Od septembra do novembra biljka raste, pravi nove listove, i krajem novembra ili početkom decembra dobijate prve cvetove. Druga sezona je počela.

Najčešći problemi i rešenja

Žuti listovi: Najčešći simptom, najviše uzroka. U martu i aprilu su normalan ulazak u mirovanje. Usred sezone (decembar, januar) znače da nešto nije u redu, najčešće je previsoka temperatura pa biljka misli da je leto. Drugi razlog je prezalivanje, treći nedostatak svetla. Premestite na hladnije i svetlije mesto, smanjite vodu, žute listove pažljivo uklonite okretanjem u stranu.

Mekani gomolj, trulež: Najozbiljniji problem. Ako ste zalivali odozgo i sad gomolj omekšava, pažljivo ga izvadite, oprate pod mlazom mlake vode, oštrim čistim nožem isečete sve mekane braon delove dok ne stignete do zdravog belog tkiva. Rezove posipate praškom aktivnog uglja, ostavite gomolj da se suši na vazduhu 24 sata, pa ga sadite u svež suv supstrat. Ne zalivate sledeća tri, četiri dana. Spasavanje uspeva u možda polovini slučajeva, ali se isplati pokušati. Bolje pola šanse nego nikakva.

Izdužene cvetne drške: Tanke, blede, savijaju se i ne mogu da podignu cvet. Razlog je nedostatak svetla. Premestite biljku bliže prozoru. Stare drške se neće popraviti, ali nove koje krenu posle premeštanja biće normalne.

Lisne vaši i grinje: Vaši su sitne zelene buvice na donjoj strani lišća, tretiraju se kalijumovim sapunom ili neem uljem (samo lišće, ne i krunica oko gomolja). Pauk grinje su skoro nevidljive crvenkaste tačkice sa finom paučinom između listova, javljaju se u suvom vazduhu, podizanje vlažnosti je glavna mera.

Cvetovi opadaju brzo: Ako cvet traje samo tri, četiri dana umesto dve nedelje, kriv je previše topao stan. Premestite ciklamu u hladniju prostoriju, makar samo preko noći.

Sobna i baštenska ciklama

Sobna ciklama (Cyclamen persicum) je tropska, ne preživljava napolju zimi u Srbiji. Dovoljno joj je par mrazeva i gomolj se smrzne.

Ali postoje i baštenske ciklame, sasvim druga priča. Cyclamen hederifolium (bršljanolika ciklama) i Cyclamen coum su sitnije i izdržljivije rođake, koje slobodno možete da posadite u baštu pod drvećem ili u stenjak. Cvetaju sitnijim cvetovima, ali se godinama umnožavaju i prave čitave tepihe. Coum cveta kasne zime, hederifolium u jesen. Ako vidite ciklamu napolju u parku ili nečijoj bašti, gotovo sigurno je jedna od ove dve.

Da li sobnu ciklamu možete izneti napolje? Tokom proleća i jeseni može na zasenjenu terasu, čak joj prija. Leti ne, leto u Srbiji je previše vrelo. Zimi unutra, bez izuzetka.

Da li je ciklama otrovna za ljubimce?

Da. Gomolj sadrži saponine, jedinjenja koja deluju nadražujuće i toksično u većim količinama. Opasna je za pse, mačke i decu. ASPCA je vodi na svom spisku otrovnih biljaka za kućne ljubimce.

Simptomi trovanja idu od povraćanja i jakog slinjenja do težih problema sa srčanim ritmom. Ako sumnjate da je vaš ljubimac jeo ciklamu, idite veterinaru bez odlaganja.

Praktično, ciklamu držite na visokim policama van domašaja mačaka i dece. Pri presađivanju nosite rukavice, sok iz gomolja kod osetljivijih ljudi može da izazove iritaciju kože.

Tri stvari da zapamtite, ako ništa drugo iz ovog teksta. Hladno mesto, zalivanje odozdo, gomolj jednom trećinom iznad supstrata. Ako ovo poštujete, vaša ciklama će vam cvetati svake zime narednih deset godina.

Ako razmišljate da napravite svoju mešavinu supstrata, sve sastojke (kiseli treset, glistenjak i perlit) možete da poručite direktno kod nas. Proizvodimo ih u Sremskoj Mitrovici od 1999. godine, i to su iste komponente koje koristimo i sami za biljke koje gajimo.