Drvo novca (krasula): kompletan vodič za negu sukulenta koji u kući živi 100 godina

Postoji jedna stara šala među cvećarima u Srbiji da krasula (drvo novca) ne pripada vlasniku, već vlasnik pripada njoj. Razlog je prozaičan: vi ćete ostariti pre nje. Zdrava krasula u dobrom supstratu nadživi pse, mačke, i često prelazi sa bake na unuku kao porodični amanet.

Ali do tog amanetnog statusa stiže manje od petine biljaka koje se prodaju u cvećarama. Ostale poginu u prvih godinu, dve dana. Skoro uvek od iste greške, koja izgleda kao briga ali je suštinski davljenje.

U ovom vodiču idemo redom kroz sve što smo naučili gajeći krasule i praveći supstrate za njih od 1999. godine. Kako da je ne ubijete u prvoj godini, kako da je razmnožite u deset novih biljaka, koji joj supstrat zaista treba i kako ga sami napraviti, i šta da radite kada vam listovi počnu da otpadaju u martu.

Krasula, drvo novca, drvo para, žad drvo: zašto je sve to ista biljka?

Latinski naziv joj je Crassula ovata. Latinski crassula znači „debela“, ovata znači „jajolika“. Sve drugo su narodni nazivi koji se koriste u istom dahu i odnose se na potpuno istu biljku.

Drvo novca i drvo para dolaze iz feng šui tradicije, gde se krasula vekovima drži kao biljka koja privlači prosperitet. Listovi joj liče na sitne novčiće, što je verovatno učvrstilo asocijaciju.

Žad drvo (jade plant) je engleski naziv koji se kod nas koristi za skuplje, dekorativnije sorte. Mladi sjajni listovi podsećaju na poludragulj žad.

Japansko drvo novca je marketinški naziv koji su uveli rasadnici, iako biljka uopšte ne potiče iz Japana već iz Južne Afrike.

Drvo prijateljstva i parice su domaći nazivi koji su se sačuvali u severnoj Vojvodini i delovima Srema.

Jedina greška koju treba izbeći. Krasula nije drvo života. Pod tim imenom kod nas se prodaje juka (Yucca), a u baštama je tuja (Thuja). Ako vam neko kaže „imam drvo života“, verovatno priča o nečemu sasvim drugom. Bolje pitajte koje bojе ima cvet i kako izgledaju listovi.

Odakle dolazi i zašto je to ključ za negu?

Krasula raste divlje u provincijama Istočni Kejp i KvaZulu-Natal u Južnoj Africi. Tamo je sredina kamenita, sunce nemilosrdno, a kiša pada nekoliko puta godišnje, jako i odjednom, posle čega sve ponovo presuši.

Zemlja u kojoj raste je više pesak nego organska materija, sa minimumom hraniva. Biljka se prilagodila tako što je pretvorila listove u rezervoare. Svaki onaj debeo, mesnat list je u stvari fiziološki balon vode koji krasula čuva za sušne mesece.

Ovo je važno znati zato što je svaka greška u nezi praktično odstupanje od tih uslova. Tretiramo je kao paprat, a ona je biljka iz pustinje koja u sebi nosi vodu za nekoliko nedelja unapred. Većina problema sa krasulom u srpskim stanovima može se objasniti jednom rečenicom: ljudi joj daju previše ljubavi.

Kako prepoznati pravu Crassula ovatu?

U cvećarama se često pod istim imenom prodaje nekoliko različitih krasula. Razlika nije velika u smislu nege, ali korisno je znati koju imate.

Klasična Crassula ovata ima glatke, sjajne, ovalne listove tamno zelene boje, dugačke 3 do 5 cm. Kad biljka dobija dovoljno sunca, ivice listova postaju crvenkaste, gotovo kao da je neko ofarbao spoljnu ivicu. To je dobar znak, ne loš.

‘Hobbit’ ima čudne, cevaste listove koji izgledaju kao mali zeleni rogovi sa udubljenjem na vrhu. Sporije raste i ostaje kompaktnija, što je čini omiljenom za bonsai oblike.

‘Gollum’ je slična Hobbitu, ali su listovi još uži i izduženiji, sa crvenim vrhovima. Liči na stilizovanu jelovu granu.

‘Hummel’s Sunset’ ima žute pruge na zelenim listovima, sa crvenim ivicama. Zahteva više sunca da bi sačuvala te boje.

‘Variegata’ ima krem-bele pruge na zelenom. Najosetljivija od svih, traži najviše svetlosti i najlakše izgori na suncu.

Sve se neguju potpuno isto. Razlikuju se po izgledu, ne po potrebama.

Stablo je u početku zeleno i mekano, vremenom drveni i zadebljava. Kod biljke stare 10 i više godina, stablo deluje kao pravi mali deblo, sa korom. To je razlog zašto se krasula tako često formira kao bonsai. Imamo u proizvodnom prostoru jedan primerak star sedamnaestak godina, prešao je metar visine i debelo od šake.

Idealni uslovi: koliko svetla, koja temperatura

Svetlost

Ovde se najviše greši i ovde se odlučuje da li ćete imati zdravu krasulu ili izduženog, slabog kostura biljke.

Krasula nije za mračne hodnike, dnevne sobe daleko od prozora, ili prostorije koje se ne provetravaju. Treba joj najmanje 4 do 6 sati direktnog ili veoma jakog svetla dnevno.

U srpskim stanovima rangiranje pozicija ide ovako:

• Južni i jugozapadni prozor: idealno, listovi će biti čvrsti i sa crvenim ivicama
• Istočni prozor: dobro, biljka raste zdravo ali bez crvenih akcenata
• Zapadni prozor: prolazi, ali pazite na popodnevno letnje sunce kroz staklo
• Severni prozor: krasula će preživeti, ali se izduži i izgubi oblik

Kako da prepoznate da biljka traži više svetla? Razmaci između listova počnu da se povećavaju, drške postaju duže i tanje, biljka kao da se „isteže“ prema prozoru. To se zove etiolacija i nije reverzibilno. Tu ižduženu granu možete da orežete (od nje napravite novu biljku, o tome ćemo niže), ali nećete je vratiti u kompaktnu formu.

Jedna važna napomena. Ako je krasula dugo stajala u polusenci pa je iznenada izneseš na pun jul, listovi mogu da pregore. Daj joj 7 do 10 dana da se postepeno navikne, prvih par dana u senci pa polako na svetlije mesto.

Temperatura

Idealan opseg leti je 18 do 24 stepena. Zimi voli prohladnije, oko 10 do 15 stepeni. Taj malo hladniji period nije samo tolerancija, on je biljci potreban da bi mogla da procveta naredne godine.

Ne sme ispod 5 stepeni i nikako mraz, gomolj korena će se smrznuti i biljka će uginuti.

Što ne voli: promaju, nagle promene temperature, da stoji direktno iznad radijatora. Ako se to dogodi, prvi simptom je naglo opadanje listova u toku nekoliko dana.

Vlažnost vazduha

Tu su dobre vesti. Krasula voli suv vazduh, što je suprotno od većine sobnih biljaka. Stan sa centralnim grejanjem zimi joj odgovara. Ne treba je prskati vodom, ne treba joj postavljati vlažilac pored, ne treba joj grupisanje sa drugim biljkama radi mikroklimata. Sve što radite za monstere i kalateje ovde ne važi.

Ako i krasulu i kalateju držite na istom mestu, jedna od te dve biljke će biti nesrećna.

Zalivanje krasule: zašto svaka treća umre i kako da vaša ne bude treća

Da kažemo to direktno. Devet od deset propalih krasula koje vidimo umrlo je od prezalivanja. Ne od zaboravljanja, ne od suše. Od vode.

Tipičan scenario izgleda ovako. Kupiš krasulu u cvećari, doneseš je kući, postaviš na komodu. Prvih nekoliko dana je oprezno gledaš, ne diraš. Za sedam dana pomisliš „verovatno je žedna“, zaliješ. Posle pet dana opet ti se učini da je suva odozgo, zaliješ. I tako u krug. Posle dva meseca biljka počne da se nakrivljuje, listovi otpadaju. Otkriješ da je stablo pri dnu crno i sluzavo. Koren je istrunuo.

Krasula nije obična sobna biljka. Ona je rezervoar vode na nogama. Svaki onaj debeo list u sebi ima dovoljno vode za nedelju, dve dana suše. Kad joj dodaš vodu pre nego što je prvu potrošila, ona nema gde da je smesti, pa se voda gomila oko korena. Koren ne diše, počinje da gnjili.

Pravilo zalivanja

Zalij tek kada je supstrat potpuno suv do dubine od 5 do 7 cm. Ne polovično vlažan. Ne „možda je sasušen“. Potpuno suv.

Najlakša provera je prst. Zabodi ga u zemlju do drugog zgloba. Ako oseti vlagu, ne zalivaj. Ako je potpuno suvo, možeš.

Ako ti se ne diraju ruke, drveni štapić za roštilj radi isti posao. Zabodi do dna saksije, izvuci, ako se zemlja ne lepi za štapić i izlazi suv, vreme je za vodu.

Praktičan ritam u srpskom stanu

Ovi brojevi su orijentir, ne pravilo. Stvarno zavisi od veličine saksije, položaja prozora, temperature stana.

Leto (jun, jul, avgust): svakih 14 do 21 dan Proleće i jesen: svake tri do četiri nedelje Zima (decembar, januar, februar): jednom mesečno, ponekad i ređe

Krasula u plastičnoj saksiji na hladnijem severnom prozoru zimi može da prođe i pet, šest nedelja bez zalivanja i da bude potpuno zdrava. Krasula u terakot saksiji na južnom prozoru iznad radijatora možda će zimi tražiti vodu svake tri nedelje.

Kako pravilno zaliti?

Nije bitno samo kada, bitno je i kako.

Sipajte vodu polako po celoj površini supstrata, dok ne počne da curi kroz drenažne rupe na dnu saksije. Ostavite saksiju u podmetaču pet, deset minuta, pa prosipajte višak vode iz podmetača. Ovo poslednje je važno. Ako saksija ostane da stoji u vodi, vraćamo se na priču sa trulim korenom.

Voda neka bude sobne temperature. Hladna voda pravo iz česme zimi je dodatni stres za biljku.

Ako na vrhu zemlje imate ukrasno kamenje, ne oslanjajte se na ono što vidite odozgo. Kamenje vara. Može da izgleda suvo dok je zemlja ispod vlažna. Uvek proveravate prstom kroz kamenje, ili podizanjem saksije (laka saksija znači suvu zemlju, teška znači vlažnu).

Kako prepoznati prezalivanje?

Listovi žute i postaju mlitavi, opadaju na najmanji dodir, stablo pri dnu meka i tamni, oseća se memljiv miris iz supstrata. Ako primetite ove simptome, hitno vadite biljku iz saksije, otresite stari supstrat, sečete trule delove korena, i presađujete u potpuno svež suv supstrat.

Kako prepoznati žeđ (retko, ali se dešava)

Listovi se naboraju kao prazne kese, mekani su a ne mlitavi, biljka deluje „ispražnjeno“. Krasula koja je bila zaboravljena tri meseca u suvoj saksiji se obično povrati posle jednog dobrog zalivanja u roku od 24 sata.

Pravilo koje pamtite. Krasula lakše prašta sušu nego prezalivanje. Bolje sedam dana zaboraviti nego tri dana brinuti.

Koji supstrat treba krasuli (i zašto obična zemlja nije rešenje)

Ovo je tačka gde se odluka donosi. Možeš sve drugo da radiš savršeno, ali ako si je posadio u običnu univerzalnu zemlju iz vrećice koja kaže „za sve sobne biljke“, krasula će ti pre ili kasnije početi da gnjili.

Razlog je u dizajnu univerzalnih supstrata. Oni su pravljeni tako da zadržavaju vlagu, jer to većina sobnih biljaka voli. Krasula ne voli. Krasuli treba zemlja koja propušta vodu kao sito, gde se voda zadrži dovoljno da se koren napije, a onda nestane.

Druga stvar je pH. Krasula najbolje raste u blago kiselom do neutralnom supstratu, idealno između pH 6.0 i 6.5. Univerzalne mešavine često imaju pH 7 ili više, što vremenom dovodi do toga da biljka ne može da apsorbuje deo hraniva iz zemlje.

Recept koji pravimo i sami koristimo za naše krasule

50% svetli kiseli treset: osnova mešavine. Daje strukturu, lagani pH koji krasula voli, i zadržava taman onoliko vlage koliko korenu treba.

30% agro perlit: bele zrnaste kuglice koje stvaraju vazdušne džepove unutar mešavine. Ovo je možda najvažniji sastojak, jer perlit fizički sprečava da se supstrat sabije i ostane bez kiseonika oko korena.

20% krupni pesak ili sitan granulat: dodatna drenaža i fizička težina koja drži saksiju stabilnom (krasula voli dube saksije, vremenom postane teška u vrhu i može da se prevrne).

Pomešate sve tri komponente rukom u plastičnoj kanti. Za saksiju od 14 cm dovoljno je oko pet šaka treseta, tri šake perlita i dve šake peska. Ne zbijajte mešavinu, što vazdušnije to bolje.

Ako vam se ne miksuje…

Imamo gotov supstrat za kaktus koji je već balansiran za sukulente. Pakovanje od 2.5 litara je dovoljno za jednu do dve manje saksije, što je obično i taman za prosečno domaćinstvo.

Saksija je deo priče

Bez rupa na dnu saksije, najbolji supstrat na svetu vam ne pomaže. Voda mora negde da izađe. Ako ste se zaljubili u dekorativnu saksiju bez rupa, posadite biljku u običnu plastičnu saksiju sa rupama, i tu plastičnu spustite u dekorativnu kao u kašiku. Tako možete da podignete plastičnu, prosipate višak vode iz dekorativne, i vratite je nazad.

Terakot saksija je bolja od plastične. Glina je porozna, izvlači vlagu kroz zid i pomaže supstratu da se ravnomerno suši. Plastika sve zatvori. Ako vam se zemlja u plastičnoj saksiji predugo suši, sad znate razlog.

O drenažnom sloju u saksiji i koje su najbolje opcije pisali smo poseban tekst, pogledajte ovde.

Đubrenje: krasula nije proždrljiva

U prirodi krasula raste u mineralno siromašnoj zemlji, navikla je da se snalazi sama. U stanu joj treba minimalno đubriva.

Tokom aktivnog rasta, od aprila do septembra, dajte joj tečno đubrivo za sukulente i kaktuse jednom mesečno. Razblaženo na pola ili četvrtinu jačine od onog što piše na flašici. Razlog za razblaživanje je što su komercijalna đubriva uglavnom kalibrirana za biljke koje brzo rastu, a krasula nije takva.

Zimi ne đubriti uopšte. Biljka miruje, đubrivo se gomila u supstratu i može da sagori koren.

Znak da ste preterali sa đubrenjem je beli prah ili kora na površini supstrata. Ako se to dogodi, ispiraj zemlju mekom vodom nekoliko puta i pauziraj đubrenje par meseci.

Presađivanje krasule: kada, zašto i kako

Krasula ne voli da se često prebacuje. To je jedna od stvari koje je razlikuju od većine sobnih biljaka. Većini paprati i monstera odgovara veća saksija svake godine. Krasula želi da joj je tesno.

Mlade biljke (ispod 5 godina, manje od 30 cm): u novu saksiju svake 2 do 3 godine.

Odrasle biljke: svake 4 do 5 godina, ili tek kada postane previše krupna pa joj se saksija prevrće, ili kada vidite da koren provirio kroz drenažne rupe.

Najbolje vreme je proleće, april ili maj, kada biljka kreće u aktivni rast.

Postupak

1. Pripremite saksiju samo malo veću od stare, maksimalno za 2 cm u prečniku. Krupna saksija sa puno zemlje znači puno vode koja se zadržava, što vodi u trulež.
2. Na dno saksije sloj krupne drenaže od 1 do 2 cm. Mogu sitan šljunak, keramzit (one okrugle smeđe kuglice za drenažu), ili komadići polomljene terakote.
3. Pažljivo izvadite biljku iz stare saksije. Ako se ne da izvaditi, tupom stranom noža prođite oko ivice saksije.
4. Otresite stari supstrat sa korena. Ne morate sve, koliko se otrese samo. Pogledajte koren. Zdrav koren je bele do svetlobraon boje, čvrst. Ako vidite crne, mekane, sluzave delove, to je trulež. Ostrim čistim makazama isečete sve trule delove dok ne stignete do zdravog tkiva.
5. Posadite u sveži suv supstrat. Ne nabijajte zemlju previše, samo lagano potapšite oko korena.
6. Ne zalivajte 5 do 7 dana. Daj korenu da se zaceli, posebno ako ste sekli trule delove. Tek posle nedelje dana prvi put zalijte.

Ovaj poslednji korak je gde ljudi greše. Tek presađena biljka zalivena odmah je gotovo zagarantovana trulež, pošto su koreni svežeotvoreni i ranjivi.

Kako razmnožiti krasulu: tri metoda i koji najbolje radi

Ovo je deo gde krasula stvarno blista i jedan od razloga zašto je toliko popularna. Možete od jedne biljke da napravite deset, dvadeset novih, gotovo bez muke. I to bukvalno besplatno.

Razmnožavanje listom: najlakše za početnike

Što je sjajno kod ovog metoda, jedan list daje vam celu novu biljku. Bukvalno se desi da se list otkine sam i padne na zemlju, pa za nekoliko nedelja krene novi izdanak.

Postupak:

Izaberite zdrav, mesnat, debeo list. Ne uzimajte krhke ili stare listove pri dnu, oni već gube vodu. Nemoj sečenjem makazama, uhvati list prstima na bazi, blago zarotiraj levo-desno, i pukne sam, čisto, sa malim „dugmetom“ na bazi. To dugme je ono iz čega kreće koren, ako mu se to dugme prepolovi pri vađenju, list ne može da pusti koren.

Ostaviti list na suvom mestu 2 do 3 dana dok mesto preloma ne formira kalus, tanku zacelinu kao kad se zaseče prst pa napravi koricu. Ovaj korak je ključan. Ako ga preskočite i odmah stavite svež list u vlažan supstrat, list će istruliti pre nego što stigne da pusti koren.

Položite list na vlažan (ne mokar) supstrat za sukulente. Ne ukopavajte ga, samo položite. Drške su tanke i krhke, ako pokušate da ih zabodete u zemlju polomite ih.

Držite na svetlom mestu, ali ne pod direktnim suncem.

Šta će se dešavati:

• 2 do 3 nedelje: prvi koreni izlaze iz mesta loma i ulaze u supstrat
• 4 do 6 nedelja: počinju da se pojavljuju sitni listovi nove biljke
• 3 do 4 meseca: stari list počne da se smežurava i otpadne, jer je iskoristio svu energiju da napravi novu biljku
• 6 do 12 meseci: imate normalnu malu krasulu

Razmnožavanje grančicom: najbrži način

Ako hoćete novu biljku za godinu dana umesto za tri, idete sa grančicom.

Postupak:

Iseci čistim makazama grančicu dugu 8 do 10 cm. Najbolje je ispod nekog kolenca (mesta gde liste izlaze), tu su koncentrisane ćelije iz kojih najlakše kreće koren.

Skini sve donje listove na grančici tako da imaš goli deo stabljike dug 3 do 4 cm. Taj goli deo ćeš da ukopaš.

Sušenje grančice 5 do 7 dana na suvom mestu. Ovaj korak je apsolutno bitan. Ako preskočite, koren istruli pre nego što se razvije. Znate da je spremna kada mesto reza izgleda kao tanka kora ili kalus, čvrsto, suvo, suvo na dodir.

Posadite u suv sukulent supstrat. Ponavljam, suv. Ne zalivajte ništa.

Pet do sedam dana posle sadnje, prvi put lagano prskajte površinu vodom, samo da je supstrat blago vlažan. Posle deset dana možete prvi put pravilno zaliti.

Za 2 do 4 nedelje grančica je pustila koren i počela da pravi nove listove.

Razmnožavanje semenom: za strpljive

Tehnički moguće, ali sporo i komplikovano. Crassula seme retko sami dobijete u kući (treba vam cvet i oprašivanje), nicanje traje mesecima, mlade biljčice su osetljive na sve.

Niko zdrav ovo ne radi kad imaš dva bolja načina iznad. Pominjem samo da postoji.

Cvetanje krasule: redak ali ne nemoguć poklon

Mnogi vlasnici godinama gaje krasulu i nikada je ne vide u cvetu. Drugi se hvale da im cveta svake jeseni. Razlika nije u sreći, već u uslovima.

Da bi krasula procvetala, treba joj nekoliko stvari istovremeno:

• Da je stara najmanje 5 godina, mlade krasule ne cvetaju
• Da je tokom oktobra i novembra prošla kroz hladni period, oko 10 do 12 stepeni
• Da je u tom periodu zalivanje bilo gotovo nikakvo
• Da nije bilo dodatnog osvetljenja noću, dakle nema lampi koje gore u istoj sobi

Cvetovi su sitni, zvezdasti, beli ili svetlo roze, u manjim grozdićima na vrhovima grana. Pojavljuju se zimi, tipično od kasnog decembra do februara. Cvet ima blagi sladak miris, jedva primetljiv.

U većini srpskih stanova ovo je teško izvodljivo zato što su nam stanovi pretopli zimi, sa centralnim grejanjem koje radi non-stop. Ako imate hladniji hodnik, neutopljenu terasu ili stepenište koje se ne greje, tu je vaša šansa za cvetanje.

Najčešći problemi i šta da uradite

Listovi mekani i naborani: biljka je žedna. Zalij dobro odozdo i sačekaj 24 sata. Skoro uvek se povrati.

Listovi otpadaju na najmanji dodir: prezalivanje. Hitno proveri supstrat, ako je vlažan i smrdi, vadi biljku, otresi koren, iseci trule delove i presadi u sveži suvi supstrat. Ne zalivaj 5 do 7 dana posle.

Listovi žute pa otpadaju: skoro uvek znak da je krenula trulež korena. Postupak isti kao gore.

Crne mrlje na listovima: gljivična infekcija od previše vlage. Ukloni zaražene listove, smanji zalivanje, premesti na svetlije i provetrenije mesto.

Beli pamučasti tragovi u pazuhu listova ili na stablu: brašnasta vaš (mealybug). Štapić za uši umočen u 70% alkohol, dodirneš svaku grupicu vaši. Posle 7 dana proveri ponovo i ponovi po potrebi 2 do 3 puta. Ako je infestacija jaka, idi na komercijalni insekticid za sobne biljke.

Bele mrlje ili buđ na zemlji: znak da je supstrat predugo vlažan. Skini gornji sloj zemlje, smanji zalivanje. Ako se ponavlja, problem je u supstratu, više o uzrocima i rešenjima u ovom članku.

Biljka se izdužila i izgubila oblik: premalo svetla. Pomeri je bliže prozoru. Izdužene grane se neće vratiti, ali možeš da ih orežeš i od odsečenih napraviš nove biljke.

Listovi pregoreli na suncu (smeđi suvi vrhovi): previše direktnog sunca posle dugog perioda u senci. Pomeri na malo zaštićenije mesto, oštećeni listovi se neće povratiti ali novi koji niknu biće dobri.

Stablo se naginje na jednu stranu: biljka raste prema svetlu. Okreći saksiju za četvrtinu kruga svake nedelje. Ako je već nakrivljeno, možeš orezati gornji deo i pustiti da se obnovi simetrično.

Da li je krasula otrovna za mačke i pse?

Da. Krasula je toksična za mačke i pse. ASPCA je vodi na svom spisku otrovnih biljaka za kućne ljubimce.

Sadrži supstance koje izazivaju povraćanje, proliv, slabost, nekoordinaciju, a u retkim slučajevima i poremećaje srčanog ritma kod životinja koje gricnu list.

Ako imate mačku koja gricka sve što vidi, držite krasulu na visokoj polici, u prostoriji u koju mačka ne ulazi, ili razmislite o drugoj biljci. Mačke su sklone da gricnu sukulente jer su listovi sočni i podsećaju na neke vrste hrane.

Za ljude nije opasna na dodir. Sok iz lista može kod osetljivijih ljudi da izazove blagu iritaciju kože, pa pri presađivanju nosite rukavice ako imate osetljive ruke. Ne jesti, naravno.

Tri stvari da zapamtite, ako ništa drugo iz ovog teksta. Mnogo svetla, malo vode, supstrat koji propušta. Ako ovo poštujete, krasula će vam biti uz vas decenijama, i verovatno ćete je negde uz put orezati i napraviti drugu, treću, petu biljku za prijatelje.

Ako razmišljaš da sam napraviš mešavinu, sve sastojke možeš da poručiš direktno kod nas. Proizvodimo svetli kiseli treset i agro perlit u Sremskoj Mitrovici od 1999. godine, a pesak nađeš u svakoj građevinskoj prodavnici. Ako ti se ne miksuje, supstrat za kaktus je već balansiran i pokriva sve što krasuli treba.