Božićna zvezda: nega od police u cvećari do drugog Božića

U decembru božićnu zvezdu viđamo na svakom koraku, od kasa u supermarketu, gde stoji između mandarina i ukrasnog papira, do šaltera u banci i izloga svake cvećare. Najčešće se kupuje usput, kao čestitka koja raste u saksiji, i tako se obično i završi, jer do sredine januara izgubi pola lišća, a u februaru zajedno sa jelkom ode u kontejner.

Malo ko zna da ista ta biljka na obroncima zapadnog Meksika raste kao žbun visok tri, četiri metra i da tamo živi godinama. Ni u saksiji nije stvorena da traje samo preko praznika, samo joj treba nekoliko stvari o kojima na etiketi nema ni reči, pa ćemo njenu negu pratiti redom, od trenutka kada je ugledate na polici pa sve do sledećeg decembra.

Koliko traje božićna zvezda?

Kod većine ljudi božićna zvezda izdrži svega nekoliko nedelja, najčešće zato što je od prvog dana u toploj sobi, pored radijatora i u foliji punoj vode. Na svetlom i nešto svežijem mestu, uz pažljivo zalivanje, obojeni listovi drže se do kraja februara, a ponekad i do marta.

Sama biljka može da živi mnogo duže od toga. Ako je posle praznika orežete, presadite i preko leta iznesete napolje, sledeće zime može ponovo da pocrveni, i tako godinama, samo što tada od vas traži malo više pažnje nego u decembru.

Šta je zapravo crveno na božićnoj zvezdi?

Ono što svi zovemo cvetom u stvari su listovi, koje botaničari nazivaju braktejama. Rastu pri vrhu grana i u početku su zeleni kao i ostalo lišće, a kad se dani skrate, oboje se u crveno, belo, roze ili krem. Pravi cvetovi su sitne žutozelene kvržice u samom središtu, svaka otprilike kao zrno graška. Zovu se cijatijumi i, kao što ćete videti malo kasnije, po njima se najlakše proceni koliko je biljka sveža.

Odakle potiče i zašto je zovu poinsetija?

Latinski naziv joj je Euphorbia pulcherrima, što u prevodu znači najlepša mlečika. Pripada istoj porodici kao i obična mlečika iz bašte, pa i ona u stabljikama ima beli mleč. Kod nas se zove i poinsetija ili poinzecija, po Džoelu Poinsetu, američkom ambasadoru u Meksiku koji ju je 1828. godine poslao u svoju Južnu Karolinu, mada su je Asteci gajili mnogo pre toga i od njenih brakteja pravili crvenu boju za tkanine.

Bela, roze i mramorna božićna zvezda

U prodaji danas ima preko sto sorti. Crvena je i dalje najčešća, ali lako ćete naći i belu, krem, ružičastu, lososastu ili mramornu, kod koje se boja preliva preko ivica. Bela božićna zvezda nije ni osetljivija ni otpornija od crvene, i sve sorte se neguju na isti način, pa je izbor boje samo stvar ukusa i ostatka prazničnog ukrasa.

Kako u cvećari izabrati biljku koja će potrajati?

Koliko će vam božićna zvezda trajati, u velikoj meri se odluči još pre nego što je platite. Biljka koja je nedelju dana stajala pored ulaznih vrata ili u foliji punoj vode može u radnji da izgleda sasvim dobro, a da se kod kuće raspadne već treći dan.

Po čemu se prepoznaje sveža biljka?

Najviše vam o svežini govore sitni cvetići u sredini brakteja. Ako su zbijeni i zelenkasti, ili tek blago žuti, biljka je na početku sezone, a ako su već otvoreni i puni žutog polena, ili su potpuno otpali, boja će uskoro početi da bledi.

Zeleni listovi bi trebalo da idu sve do ivice saksije, jer gola stabljika pri dnu znači da je biljka već negde bila prežednela, prezalivena ili prehlađena. Ako vam prodavac dozvoli, malo razmaknite foliju i pogledajte dno, pa ako u njoj stoji voda ili se oseća memla, bolje uzmite neku drugu.

Kako da je donesete kući bez hladnog udara?

Obratite pažnju i na to odakle biljku uzimate, jer one sa tezgi na otvorenom ili sa police pored vrata koja se stalno otvaraju često su već pretrpele hladan udar, samo što se to vidi tek nekoliko dana kasnije.

Kad izaberete, zamolite da vam je umotaju u papir ili kesu, jer na temperaturi ispod deset stepeni božićna zvezda trpi, pa i kratak put od prodavnice do auta može da bude dovoljan da posle odbaci lišće.

Prva dva dana kod kuće

Čim je donesete, skinite foliju ili joj bar probušite dno, kako bi voda imala kuda da ode. Ukrasni omot služi za izlog, a biljci samo smeta, jer se u njemu posle zalivanja voda zadržava oko korena, a ispod njega se skuplja i etilen, gas koji biljka sama ispušta i od koga listovi klonu i savijaju se nadole. Ako vam se folija baš dopada, slobodno je ostavite, samo biljku zalivajte bez nje, pustite da se ocedi i tek onda je vratite.

Božićnoj zvezdi treba mnogo svetla, ali joj ne prija podnevno sunce koje udara kroz staklo, pa joj najbolje odgovara istočni ili zapadni prozor, ili mesto metar, dva udaljeno od južnog. Danju joj prija oko 18 do 22 stepena, a noću može i malo hladnije, samo ne ispod 15, i što je u sobi svežije u okviru tih granica, to će duže držati boju.

Najteže podnosi nagle promene, kao što su radijator ispod prozorske daske, vrata od terase koja se otvaraju po deset puta dnevno, prozor ostavljen na kip preko noći ili hladno staklo na koje se naslanja list. Na sve to reaguje na isti način, tako što posle dva, tri dana spusti listove i počne da ih odbacuje.

Prvih dana je sasvim normalno da izgleda pomalo umorno dok se ne navikne na novo mesto, i to nije razlog da je odmah zalijete, jer joj mnogo češće škodi previše vode nego premalo.

Kako se zaliva božićna zvezda?

Zalivanje je deo nege u kom se najviše greši, i to češće iz preterane brige nego iz zaborava.

Koliko često je zalivati?

Pravilo tipa jednom nedeljno ovde ne važi, a kašika vode svaki dan, kakav se savet može pročitati na nekim mestima, još manje. Biljku zalivate kada se zemlja osuši pod prstom na dubini od centimetar, dva, što u toplom stanu i maloj plastičnoj saksiji može da bude i na tri, četiri dana, dok će u hladnijoj sobi trebati ređe. Najsigurnije je proveriti prstom ili jednostavno podići saksiju, jer je suva primetno lakša od zalivene.

Kada zalivate, zalijte je temeljno, mlakom i odstajalom vodom, polako, sve dok ne počne da curi kroz rupe na dnu. Saksiju zatim ostavite desetak minuta u sudoperi da se ocedi i tek je onda vratite na mesto, pazeći da u tacni ili foliji ne ostane voda. Koren božićne zvezde u mokroj zemlji brzo truli, a trulež korena je najčešći razlog zbog kog biljka propadne i pre Nove godine.

Kako razlikovati žednu od prezalivene biljke?

Problem je u tome što žedna i prezalivena biljka izgledaju gotovo isto, jer im listovi u oba slučaja klonu, pa razliku morate da potražite u zemlji. Ako je zemlja suva, biljka će se posle zalivanja oporaviti za nekoliko sati, ali ako je mokra, a biljka i dalje vene, koren se već guši i još vode je poslednje što joj treba. U takvoj situaciji se na površini zemlje često pojavi i bela prevlaka, a to je buđ od viška vlage, o kojoj smo posebno pisali u tekstu o buđi na zemlji u saksiji.

Vlažnost vazduha u stanu sa grejanjem

Zbog grejanja vlažnost vazduha u stanu zimi padne ispod 30 procenata, a ova biljka voli vlažniji vazduh. Može da pomogne široka tacna sa keramzitom u koju sipate onoliko vode koliko je potrebno da ne dodiruje dno saksije. Zelene listove možete povremeno i orositi, ali obojene brakteje i cvetiće nemojte, jer na njima ostaju fleke.

Dok je u boji, božićnu zvezdu nema potrebe đubriti, jer hranu počinje da traži tek u proleće, kada krene da raste.

Zašto božićnoj zvezdi opada lišće?

Ovo je verovatno pitanje koje ljudi najčešće postavljaju u decembru, a uzrok se gotovo uvek krije u hladnoći, vodi, svetlu ili štetočinama. Najlakše ćete ga otkriti ako obratite pažnju na to kako lišće opada, pa u nastavku potražite opis koji odgovara vašoj biljci.

Naglo opadanje još zelenih listova

Kada listovi padaju naglo, mnogo njih odjednom, i to dok su još zeleni, biljka je skoro sigurno dobila hladan udar ili je stajala na promaji. Setite se da li je bila pored vrata, da li ste je neumotanu nosili kući ili ste skoro otvarali prozor pored nje, pa je premestite na mirnije i toplije mesto. Listovi koji su otpali neće se vratiti, ali biljka obično prestane da ih baca.

Žuti donji listovi i stalno vlažna zemlja

Kad biljka dobija previše vode, prvo požute i otpadnu listovi pri dnu, a zemlja u saksiji ni posle nekoliko dana ne stigne da se prosuši. Proverite foliju i tacnu, pustite da se zemlja prosuši i ubuduće zalivajte tek kada je suva. Ako biljka ni posle nedelju dana ne prestane da vene u vlažnoj zemlji, izvadite je iz saksije i pogledajte koren, koji je kod zdrave biljke beo i čvrst, a kad istruli, postaje braon i mekan.

Listovi koji se suše po ivicama

Kod biljke koja dobija premalo vode listovi klonu i suše se po ivicama, a zemlja se skupi i odvoji od zida saksije. Tada je najbolje da saksiju potopite u lavor sa vodom na petnaestak minuta, da se zemlja ponovo natopi, a zatim je dobro ocedite.

Bledi i izduženi izdanci

Ako lišće opada polako i to odozdo, dok su nove grane blede i izdužene, biljci nedostaje svetla i treba je primaći prozoru. Stare izdužene grane se neće skratiti same od sebe, ali one koje izrastu posle premeštanja biće zbijenije i zdravije boje.

Bele mušice i lepljivi listovi

Lepljivi listovi i oblačić sitnih belih mušica koji uzleti čim pomerite biljku znače da je napala bela leptirasta vaš, najčešća štetočina božićne zvezde, koja često stigne u kuću zajedno sa biljkom, pravo iz plastenika. Odrasle mušice se najbolje hvataju na žute lepljive trake okačene iznad biljke, a larve sa naličja listova možete ukloniti istim prirodnim sredstvima kao i ostale vaši, koja smo opisali u tekstu o biljnim vašima.

Postoji i jedan razlog zbog kog ne treba da brinete, a to je kraj zime, kada biljka prirodno gubi deo lišća i brakteja.

Januar i februar, kad praznici prođu

Uz dobru negu obojeni listovi drže se do kraja februara, a ponekad i duže. Da se sezona bliži kraju, prvo ćete primetiti na cvetićima u sredini, koji požute, ispuste polen i otpadnu, a posle njih i brakteje polako počinju da blede, zelene ili se suše po ivicama.

U tom trenutku treba da odlučite šta ćete sa biljkom. Ako vam je bila samo praznični ukras, nema ničeg lošeg u tome da završi na kompostu. Ako želite da je zadržite, biće vam potrebni strpljenje i redovno održavanje tokom cele godine, a dobro je i da unapred znate da druga sezona retko izgleda kao prva. Božićne zvezde za prodaju gaje se u plastenicima pod precizno podešenim svetlom i obično se tretiraju sredstvima koja ih održavaju niskim i zbijenim, pa će vaša sledeće godine kod kuće biti viša i razgranatija, sa nešto manjim braktejama, što se mnogima, doduše, čak i više dopada.

Dok čeka proleće, držite je na svetlom i nešto hladnijem mestu, na oko 15 do 18 stepeni, i zalivajte je ređe nego u decembru, tek toliko da se zemlja ne isuši potpuno.

Proleće: orezivanje i presađivanje

Proleće je period u kom se odlučuje kakva će biljka biti sledeće zime, jer od grana koje sada krenu nastaju brakteje za decembar.

Orezivanje u martu ili aprilu

Kada u martu ili aprilu izgubi većinu boje, vreme je da je orežete. Sve grane skratite na 10 do 15 centimetara od zemlje, tako da na svakoj ostanu po dva, tri pupoljka. Na prvi pogled izgleda surovo, kao da ste od biljke ostavili samo patrljke, ali za nekoliko nedelja iz tih pupoljaka krenuće novi izdanci, od kojih će nastati biljka za sledeću zimu.

Pri orezivanju obavezno nosite rukavice, jer će iz preseka poteći beli mleč koji kod nekih ljudi iritira kožu, a nikako ne sme da dospe u oči. Presek će se ubrzo sam zatvoriti.

Presađivanje u novu saksiju

Krajem aprila ili u maju, kada se pojave novi listovi, biljku možete presaditi u saksiju koja je od stare šira za samo dva do tri centimetra. U prevelikoj saksiji ostaje mnogo zemlje do koje koren ne dopire, pa ona dugo ostaje mokra i počinje da kiseli. Koliko je zemlje potrebno za koju saksiju izračunali smo u posebnom tekstu, a saksija obavezno mora da ima rupu na dnu.

Koja zemlja odgovara božićnoj zvezdi?

Božićnoj zvezdi treba zemlja koja se brzo ocedi, ali ipak zadrži malo vlage, i koja je blago kisela. U plastenicima se gaji u supstratima na bazi treseta čija je pH vrednost oko 5,5 do 6, a kiselija sredina joj pomaže i zato što gljivice koje izazivaju trulež korena u njoj teže napreduju.

Obična baštenska zemlja i teške kompostne mešavine za nju nisu dobar izbor, jer se posle nekoliko zalivanja sabiju, pa koren ostane bez vazduha, a pH im je često oko 7 ili čak viši. Zašto je ta brojka toliko bitna, objasnili smo u vodiču kroz pH supstrata.

Za presađivanje božićne zvezde preporučujemo mešavinu Supstrata Maki Plus i perlita. Maki Plus je čist treset sa pH vrednošću od 5,5 do 6,0 kom je dodato sporootapajuće đubrivo, tako da biljka prvih nedelja posle presađivanja ima dovoljno hrane i bez dodatnog đubrenja. Na tri dela supstrata dodajte jedan deo Agro perlita, belih zrnaca koja u zemlji prave vazdušne džepove i ne dozvoljavaju joj da se sabije. Za saksiju od 14 centimetara to je otprilike šest šaka supstrata i dve šake perlita, koje rukom promešate tako da mešavina ostane rastresita, bez nabijanja.

Kada biljka potroši tu početnu hranu, od juna do kraja oktobra svake dve nedelje dodajte u vodu za zalivanje tečno đubrivo za cvetnice, razblaženo na pola preporučene jačine.

Leto na terasi

Kada noćne temperature pređu 13 do 15 stepeni, što je kod nas obično u drugoj polovini maja, biljku možete izneti napolje. Prvu nedelju neka bude u hladu, a posle je premestite na mesto gde ujutru dobija sunce, a popodne je u senci. Na terasi raste brže nego u stanu, ali i više pije, pa za vreme julskih vrućina proveravajte zemlju svakog dana.

Zakidanje vrhova za bujniju biljku

Da ne bi izrasla u jednu dugačku motku, povremeno joj zakidajte vrhove. Kada nova grana razvije pet, šest listova, prstima otkinite vrh iznad trećeg ili četvrtog lista, i iz pazuha ispod krenuće dve nove grane, a svaka nova grana u decembru znači još jednu zvezdu. Poslednji put to uradite najkasnije krajem avgusta, jer inače nove grane neće stići da sazru do jeseni.

Razmnožavanje božićne zvezde pelcerima

Vrhove koje otkinete ne morate da bacite, jer od njih možete dobiti nove biljke. Pelcer dugačak osam do deset centimetara, sa tri, četiri lista, sasvim lako pusti koren ako sačekate da presek prestane da curi, zabodete ga u vlažnu mešavinu treseta i perlita, pokrijete providnom kesom i držite u svetloj polusenci. Za tri do pet nedelja trebalo bi da se ukoreni, a do zime od njega neće biti velika biljka, ali sledeće godine već može da pocrveni.

Pre nego što noću temperatura ponovo padne ispod 13 stepeni, što je obično krajem septembra, unesite biljku u kuću, a pre toga dobro pregledajte naličje listova, da zajedno sa njom ne unesete i štetočine.

Kako da božićna zvezda ponovo pocrveni?

Ovo je deo koji ljude najviše zanima, a u stvari je prilično jednostavan i traži samo malo upornosti, kad jednom shvatite kako biljka funkcioniše.

Zašto joj je potreban mrak?

Božićna zvezda je biljka kratkog dana, što znači da za nju nije važno koliko dugo traje dan, već koliko dugo traje neprekidan mrak. Kada noć potraje duže od otprilike dvanaest sati, biljka zaključi da je stigla zima i počne da boji gornje listove. U prirodi se to dešava samo od sebe, ali u stanu teško, jer uveče palimo lampe, televizor i svetlo u hodniku, a za biljku je čak i kratko paljenje svetla u ponoć prekinuta noć. Kako svetlost upravlja životom biljke, počev od same fotosinteze, pisali smo u posebnom tekstu.

Postupak od oktobra do decembra

Od 1. oktobra biljci svake noći obezbedite 14 sati potpunog mraka, na primer od pet popodne do sedam ujutru. To najlakše možete postići tako što ćete je uveče pokriti velikom kartonskom kutijom ili preneti u orman ili ostavu u koju niko ne ulazi. Pazite da mrak zaista bude potpun, jer svetlo koje dopire ispod vrata, ulična svetiljka kroz prozor ili lampica punjača mogu da pokvare ceo postupak.

Danju je vratite na svetlo mesto, jer joj za boju treba i energija, a to znači najmanje šest sati jakog dnevnog svetla. Zalivajte je i prihranjujte kao i do tada, a temperatura neka bude između 18 i 21 stepen.

Ovaj ritam treba da održavate osam do deset nedelja. Prve promene boje primetićete krajem oktobra ili tokom novembra na najmlađim listovima pri vrhu, a do sredine decembra biljka bi trebalo da bude obojena. Kada brakteje dobiju punu boju, kutija vam više neće biti potrebna.

Ako jedne noći zaboravite da je pokrijete, ništa strašno se neće desiti, ali ako vam se to ponovi desetak puta, lako može da dočeka Božić zelena i da pocrveni tek u januaru.

Da li je božićna zvezda otrovna?

Otrovna je mnogo manje nego što se priča. Glas o smrtonosnoj božićnoj zvezdi kruži od 1919. godine, kada je smrt jednog deteta na Havajima pogrešno pripisana njenom lišću, i iako se kasnije ispostavilo da veze nije bilo, priča se zadržala čitav vek.

Prema bazi POISINDEX, kojom se služi većina američkih centara za trovanja, dete teško 23 kilograma moralo bi da pojede više od 500 listova da bi unelo makar potencijalno štetnu dozu.

Da li je opasna za mačke i pse?

ASPCA, američko udruženje za zaštitu životinja, vodi božićnu zvezdu kao blago otrovnu za mačke i pse, jer mleč iritira usta i stomak i može da izazove povraćanje, ali uz napomenu da je njena otrovnost uglavnom precenjena.

To ipak ne znači da treba da postane mačji zalogaj. Držite je van domašaja kućnih ljubimaca i male dece, pri orezivanju nosite rukavice, a ako ste alergični na lateks, budite oprezniji, jer mleč mlečika ume da izazove jaču reakciju. Ako u stanu imate mačku, mnogo više pažnje zaslužuju ljiljani iz prazničnih buketa, jer kod mačaka mogu da oštete bubrege.

Biljka koja sve kaže preko lišća

Božićna zvezda svake zime deli prozor sa ciklamom, ali za razliku od nje ne spava preko leta i ne prašta lako greške. Sa druge strane, sve što joj ne odgovara pokaže odmah, preko lišća, pa ćete za dva, tri dana videti da li joj je hladno, da li dobija previše vode ili joj nedostaje svetla. Kada naučite da prepoznate te znakove, prestaće da bude ukras koji se baca zajedno sa jelkom i postaće biljka koja vam svakog decembra ponovo pocrveni na istom prozoru.