Kako se sadi lavanda u saksiji i koji joj supstrat odgovara?

Nije bitno da li prolazite pored dela u bašti, saksije ili osušenog buketa u vazi na terasi, miris lavande će sigurno učiniti da zastanete, usporite korak kako biste malo protrljali listove i uživali u dobro poznatom čarobnom mirisu ove biljke.

Lavanda je jedna od najlepših biljaka za uzgoj u saksijama, mirisna, otporna i dekorativna tokom cele godine. Ipak, iako važi za biljku koja se lako održava, lavanda je zapravo vrlo zahtevna kada je reč o zemlji u kojoj raste.

Ključ njenog uspeha leži u odabiru supstrata i kvalitetnoj drenaži, a u nastavku saznajte kako da joj osigurate najbolje uslove i na koji način je bez problema saditi u saksije.

Koji supstrat najviše odgovara lavandi?

Nepisano pravilo je da, ukoliko zemlja ostaje predugo vlažna ili je preteška, lavanda vrlo brzo počinje da žuti, vene i truli od korena.

Zato je važno da joj date odgovarajući supstrat koji je lagan, rastresit i brzo-propusan, kako bi se što više približio prirodnom staništu lavande na kamenitim i sunčanim mediteranskim padinama.

Imajte u vidu da lavanda najbolje uspeva u zemljištu koje je bogato mineralima, ali siromašno organskom materijom. S toga je najvažnije da supstrat bude lak i vazdušast, kako bi voda kroz njega brzo prolazila umesto da se zadržava oko korena.  Dodatno, zemljište mora da bude neutralne ili blago alkalne reakcije, sa pH vrednošću koja ne ide u kiselu stranu.

U praksi to znači da je idealna mešavina ona koja sadrži supstrat za mediteranske biljke ili kaktuse, jer oni već imaju strukturu sličnu prirodnim uslovima u kojima lavanda raste.

Ukoliko takvom supstratu dodate pesak ili perlit, dodatno ćete povećati prozračnost, dok će mala količina baštenske zemlje pomoći da se supstrat stabilizuje.

Kako izabrati odgovarajuću saksiju za sadnju lavande?

Saksija u kojoj se lavanda gaji mora da pruža biljci dovoljno prostora za razvoj korena, ali i da omogući da voda brzo teče. Zbog toga su najbolji izbor glinene ili keramičke saksije, jer njihov materijal “diše“ i smanjuje rizik od zadržavanja vlage. S druge strane, plastika može da bude dobra opcija, ali samo ako saksija ima više otvora za drenažu i ako se koristi lagan supstrat sa perlitom koji će otvoriti vazdušni prostor oko korena.

Rupice na dnu moraju da budu dovoljne da voda slobodno otiče. Na dno saksije treba da stavite sloj drenažnog materijala: šljunak, krupni pesak ili ekspandiranu glinu, kako bi se sprečio kontakt korena sa suvišnom vlagom.

Imajte na umu da lavanda ne podnosi mokro zemljište, pa je ovaj sloj obavezan deo sadnje i ne smete ga nikako preskočiti.

Kako pravilno posaditi lavandu u saksiji?

Sadnja lavande počinje i pre same sadnje, pripremom saksije i supstrata. Nakon što postavite drenažni sloj, deo supstrata se sipa do polovine saksije. Posle toga na red dolazi biljka, koju je potrebno pažljivo postaviti u centar, a korenov busen možete blago razmrdati kako bi se podstakao rast novih korenčića.

Poslednji, ali ne manje bitan korak – Kada se supstrat doda do vrha, potrebno je samo blago pritisnuti površinu rukama. Ne smete ga sabijati jer lavandi treba vazduh oko korena.

Nakon sadnje lavanda se zaliva minimalno, tek toliko da se zemljište slegne. Bitno je da tokom narednih dana pustite da se supstrat potpuno osuši pre nego što ponovo zalijete.

Koliko često se lavanda zaliva u saksiji?

Lavanda je jedna od najotpornijih biljaka na sušu i mnogo bolje podnosi nedostatak vode nego njen višak. Tokom leta se zaliva tek kada je supstrat potpuno suv, dok se u jesen i zimu zalivanje svodi na minimum. Ukoliko saksija stoji napolju, kiša je najčešće sasvim dovoljna.

Najvažnije pravilo je da se iz tanjirića ispod saksije uvek prospe višak vode. Ako koren stoji u vodi, lavanda počinje da tamni, gubi miris i postaje mekana pri dnu, što je znak da počinje da truli.

Da li lavanda treba da se prihranjuje?

Lavanda zapravo ne voli bogata zemljišta i previše đubriva. U prirodi uspeva u surovim uslovima, pa joj snažno đubrenje više šteti nego što koristi.

Ako želite da je prihranite, treba to raditi vrlo umereno, obično jednom do dva puta godišnje, blagim đubrivima sa niskim sadržajem azota.

Imajte u vidu da previše hranljivih materija dovodi do brzog, ali nežnog rasta koji nije stabilan, što smanjuje otpornost biljke i utiče na miris eteričnih ulja.

Gde držati lavandu u saksiji i koliko joj svetlosti treba?

Lavanda je biljka sunca. Što više svetlosti dobija, biljka će lepše da izgleda, miriše i cveta. Idealno je da je saksija okrenete prema jugu ili jugozapadu, gde biljka dobija minimum šest sati direktnog svetla dnevno.

U senovitim delovima bašte, s druge strane, lavanda brzo gubi svoju kompaktnost, izdužuje se i ima manje cvetova. Ako se, pak odlučite da je uzgajate u zatvorenom prostoru, lavanda zahteva najosvetljeniji kutak u stanu, ali je najbolje da je iznesete napolje čim vremenski uslovi to dozvole.

Kada i kako presađivati lavandu?

Lavanda se presađuje onda kada preraste svoju saksiju ili kada supstrat postane previše zbijen. Najbolje vreme za presađivanje je proleće, kada biljka aktivno raste, ili rana jesen, kada su temperature blaže.

Prilikom presađivanja supstrat se uvek zamenjuje novom, laganom mešavinom, a koren se može blago skratiti kako bi se podstaklo njegovo grananje. Dobra vest je da se lavanda brzo regeneriše kada ima dovoljno sunca i rastresitu zemlju.

Lavanda je jednostavna za uzgoj samo ako ima odgovarajući supstrat i pravu saksiju. Lagan, dobro dreniran supstrat, glinena posuda, osunčano mesto i umereno zalivanje su recept za zdravu, kompaktnu i mirisnu lavandu tokom cele godine.

Sa pravom podlogom i malo pažnje, lavanda će postati dugovečan ukras vašeg doma ili terase.