Sezonski kalendar sadnje biljaka i upotreba supstrata

Ukoliko se pitate kada koju biljku treba posaditi i koji supstrat pritom iskoristiti za njen najbolji rast i razvoj, na pravom ste mestu. U ovom tekstu predstavićemo vam vodič za sadnju biljaka u umereno kontinentalnoj klimi kakva je naša, saznaćete u kojim mesecima treba vršiti setvu ili sadnju i koji supstrat upotrebiti za dobar start biljke.

Sadnja povrća – Kad se sadi povrće i koji se supstrat koristi?

Kad je reč o sezonama, povrće se sadi:

• U rano proleće: najčešće u martu i aprilu. U ovo vreme sade se otpornije kulture poput graška, spanaća, rotkvica, zelene salate, blitve, luka i drugih otpornijih biljaka. Setva se vrši direktno u zemlju ili rezervoar za rasad.
• U jeku proleća: tokom druge polovine aprila i u maju. Tada sejemo presadnice (paradajz, papriku, patlidžan) u saksije ili sadne posude a kad prođe poslednji mraz vrši se presađivanje u vrt.
• U kasno proleće, na samom početku leta: u maju i početkom juna. Sadimo krastavce, tikvice, kukuruz i ostale kulture koje vole topliju zemlju. Vrši se setva u zemlju ili se sade presadnice.
• U jesen: septembar i sam početak oktobra. Sade se sadnice koje želimo za zimu, korenaste kulture, jesenje setve crnog i belog luka i kulture koje podnose niže temperature.

Koji supstrati se koriste za povrće?

Supstrate za povrće možemo podeliti na tri vrste prema upotrebi:

1. Za setvu semena i rasad — koriste se komposti za sadnice. Fine strukture, sterilisani, slobodni od štetnih patogena i korova. Takav supstrat je lagan, dobro drenirajući i sa niskim sadržajem hraniva kako se mladi korenčići ne bi spalili. Za domaću mešavinu koristi se fino prosejani sterilni vrtišni humus kome se dodaje sitan pesak ili perlit u odnosu 2:1.
2. Za presađivanje i povrće u kontejnerima — koriste se kvalitetni komposti sa dobrim drenažnim dodacima. Supstrat za presađivanje mora da ima uravnotežene hranjive materije za uspostavljene presadnice.
3. Za povrće u kontejnerima dugoročno — birajte kompetentan, plodan, ali dobro prozračan supstrat (peat-free ako želite održiviju opciju). Dodajte perlit, vermikulit ili grubi pesak za bolju drenažu ako je potrebno.

Kad se sadi voće (sadnice voća i bobičasto voće)?

• Kasna jesen: Kad opadne lišće u kasnu jesen, ili u rano proleće pre kretanja vegetacije obavlja se sadnja golih korena voćaka zato što koren ima dovoljno vremena da se navikne na nove uslove do pokretanja vegetacije.
• Tokom cele sezone: Praktično tokom cele sezone sađenja može se obavljati sadnja u kontejnerima i saksijama, s tim da je najpovoljnije saditi ih tokom proleća kako bi se smanjila šansa da koren doživi šok pri presađivanju.

Supstrati za sadnju voća

Supstrati koji su pogodni za voćne kulture često se mešaju sa zrelim stajskim đubrivom, s tim da se mora udaljiti od korena kako se ne bi spalio. Izađenu zemlju iz rupe treba pomešati sa kompostom koji ima višu pH vrednost i koji je namenjen sadnicama borovnica i sličnih kultura koje zahtevaju kiselo zemljište. Pogodno je birati supstrat sa dodatkom perlita i NPK sporootapajućeg đubriva, kao i okvašivača jer je ta mešavina pogodna za zadržavanje vlage a korenu obezbeđuje dobru aeraciju.

Kad je idealno vreme za sadnju cveća?

Sezonske smernice za sadnju cveća mogle bi se predstaviti na sledeći način:

• Lukovice (zumbuli, narcisi, šafrani) — sade se u jesen (idealno od septembra do novembra) za prolećno cvetanje.
• Jednogodišnje ukrasne biljke (petunije, begonije, impatiens, kadifice, salvija i druge)— obično se seju u plastenicima ili unutra za rasad u rano proleće a presađuju se u vrt kad se završi poslednji mraz u proleće i kada nema bojazni od smrzavanja.
• Višegodišnje biljke (lavanda, ehinicea, lepa kata, puzavice poput klematisa i druge) — sade se u proleće ili jesen, zavisno od vrste i uslova.

Koji su najbolji supstrati za cveće?

Tip supstrata bira se prema potrebama cveta. Recimo, većina višegodišnjih biljaka voli i dobro uspeva u univerzalnom supstratu od 100% treseta, mešavine crnog i svetlog, sa optimalnim pH vrednostima 5.5–6.0. S druge strane, jednogodišnje cvetnice poput surfinija, zahtevaju specajnu granulaciju supstrata frakcije 10–40 mm, pH vrednosti 5.0–5.5 u H₂O, sa dodatkom gline, NPK đubriva i okvašivača. Takve vrste supstrata imaju krupniju strukturu koja dozvoljava da se koren brzo razgrana, a dodata glina obezbeđuje zadržavanje dovoljne količine vlage.

Kada se sade četinari i ukrasno, žbunasto drveće?

Idealno vreme za sadnju četinara je rano proleće, pre perioda vegetacije i aktivnog rasta, ili u jesen pre prvih mrazeva dok je zemlja topla. Jesenja sadnja je pogodna jer koren može da uspostavi rast tokom perioda mirovanja, a prolećna sadnja je sigurnija jer se smanjuje rizik od smrzavanja. Koren četinara i drvenastih biljaka je otporan, ali svakako treba izbegavati u obe sezone sadnju u danima kad je jutarnja temperatura ispod 5 °C a najsigurnija sadnja je kada su jutarnje temperature stabilne danima i iznose do 8 °C.

Supstrati koji se koriste prilikom sadnje četinara

Većina četinjara preferira dobro drenirano mesto kako bi se koren neometano širio i blago kiselu do neutralnu zemlju. Za saksijske četinjare koristi se supstrat frakcije 0–40 mm, pH vrednosti 5.5–6.0 u H₂O, sa dodatkom gline NPK đubriva i okvašivača, posebno prilagođen za uzgoj četinara, ili se pravi domaća mešavina vrtnog zemljišta i komposta sa dodatkom krupnog peska za drenažu.

Šta treba uvažiti pre sadnje biljaka?

Pre sadnje biljaka treba uvažiti sledeće:

• Čak i ako su iste vrste, ne odgovara svim biljkama sadnja u isto vreme niti im odgovara isti supstrat. Pre sadnje, dobro istražite uslove koje biljka zahteva kako biste je presadili u pravom momentu na pravo mesto i kako biste odabrali idealan supstrat za nju.
• Testirajte pH vrednost zemlje i pročitajte deklaraciju supstrata kako biste prilagodili potrebama vaših biljaka.
• Birajte proverene supstrate, fabrički pakovane i sterilne mešavine radi smanjenja rizika od bolesti i štetočina.
• Imajte na umu navodnjavanje i drenažu, obezbedite biljkama dobru zemlju i supstrat koji ima ravnotežu zadržavanja vlage i drenaže kako biste predupredili probleme sa prekomernom vlagom i oboljevanjem biljaka.

Sadnja biljaka je odgovoran posao koji zahteva istraživanje i pravilne izbore, ali uz proverene supstrate i prave informacije, sadnja je čisto zadovoljstvo koje rezultira raskošnim cvetanjem i bujanjem naših omiljenih biljaka.