Sadnja borovnice: kako da posadite američku borovnicu u dvorištu ili saksiji

Kupite sadnicu, posadite je u najlepši kutak dvorišta i prvo leto sve izgleda kako treba. Pojave se nove grane, lišće je tamnozeleno i na jesen se lepo zacrveni. Onda, druge ili treće godine, mladi listovi krenu da žute, grane jedva porastu i od žbuna koji je trebalo da daje kilograme ostane nekoliko šaka bobica. Krivac se obično ne vidi golim okom, jer je to kreč, koji je sve vreme bio u zemlji i u vodi iz creva.

Američka borovnica, kako kod nas zovemo visokožbunu borovnicu, inače nije hirovita biljka. Ima samo jedan zahtev od kog ne odstupa, i to je kisela zemlja. Kad se to reši pri sadnji, sve ostalo ide lakše nego kod većine voća u bašti, bilo da je sadite u dvorište ili u saksiju na terasi.

Kada se sadi borovnica?

Pravo vreme za sadnju su jesen i rano proleće, dok biljka miruje ili tek kreće sa rastom. U našim krajevima to znači od oktobra do sredine novembra i od kraja februara do aprila. Zemlja pri tome ne sme da bude zamrznuta ni raskvašena od kiše.

Zašto je jesen često bolja od proleća?

Sadnica posađena u oktobru ili početkom novembra ima pred sobom još nekoliko nedelja tople zemlje. Lišće je već stalo, ali koren i dalje raste i širi se u novu zemlju. Jesenje kiše uz to obave veći deo zalivanja. Takva biljka na proleće kreće ranije i jače od one koja je u zemlju ušla u martu. Sadnju treba završiti bar dva do tri meseca pre jakih mrazeva, pa je kod nas sredina novembra praktično poslednji trenutak.

Prolećna sadnja i sadnice iz kontejnera

Prolećna sadnja je sasvim u redu, samo traži više pažnje oko vode, pošto mlada biljka ulazi u leto sa korenom koji tek treba da se razvije. Sadnice koje se prodaju u saksijama mogu se saditi i do maja, pa čak i leti, ako ste spremni da ih redovno zalivate. Sa sadnicama golog korena nema toliko slobode i njih treba posaditi dok miruju, u jesen ili vrlo rano u proleće. Ko u isto vreme planira i drugo voće i povrće, može da se osloni na naš kalendar sadnje po mesecima.

Kakvu sadnicu kupiti?

Dobra sadnica štedi godinu dana čekanja, a loša može da potroši tri. Zato je kupujte u rasadniku koji na etiketi jasno navodi sortu i starost biljke. Borovnica bez imena često ispadne sorta koja kod nas slabo rađa ili kasno sazreva.

Dvogodišnja ili trogodišnja sadnica?

Trogodišnja sadnica je krupnija i obično ima tri do pet čvrstih grana. Prve plodove donese ranije, ali je primetno skuplja. Dvogodišnja je dobar izbor ako vam ne smeta da sačekate sezonu duže, a često se i lakše primi, pošto joj koren nije toliko zbijen u saksiji. Kod obe gledajte da grane budu čvrste i lišće tamnozeleno. Žuti listovi sa zelenim nervima znače da je biljka već u rasadniku stajala u previše alkalnoj zemlji. Borovnica se može uzgojiti i iz semena, samo što takva biljka ne zadrži osobine sorte i do prvog roda prođe mnogo godina.

Sorte borovnice za početak: Duke, Bluecrop, Chandler

Za kućnu baštu najpouzdanije su sorte koje se kod nas već dugo gaje. Duke sazreva rano, obično u junu, rađa redovno i dobro podnosi naše zime. Kad bismo za prvu borovnicu u dvorištu birali samo jednu sortu, to bi bila ona. Bluecrop dolazi posle nje, krajem juna i u julu, i važi za staru, proverenu sortu srednjeg roka. Chandler sazreva od sredine jula i poznat je po izuzetno krupnim plodovima. Draper je dobar izbor za one koji vole čvrste bobice koje se dugo drže posle berbe. Kombinacijom rane i kasne sorte berba može da traje od juna do avgusta.

Da li borovnici treba druga sorta za oprašivanje?

Većina sorti visokožbune borovnice rađa i bez druge sorte u blizini. Unakrsno oprašivanje ipak donosi krupnije plodove, više roda i nešto raniju berbu, kako navode stručnjaci univerziteta Rutgers. Ako imate mesta za dve sadnice, neka zato budu dve različite sorte.

Kisela zemlja za borovnice: bez nje nema roda

U prirodi borovnica raste na šumskom tlu, u sloju raspadnutih iglica i lišća koji je kiseo i rastresit. Taj zahtev je ponela sa sobom i u baštu. Najbolja zemlja za borovnicu zato nije najplodnija ni najcrnja zemlja u dvorištu, nego ona dovoljno kisela da koren iz nje može da uzme gvožđe i ostale hranljive materije.

Koji pH voli borovnica?

Borovnici odgovara pH vrednost između 4,5 i 5,5, a visokožbunim sortama najviše prija oko 4,5 do 5. Kad pH pređe 5,5, gvožđe i mangan prestaju da budu dostupni korenu, čak i kad ih u zemlji ima dovoljno, pa biljka gladuje usred hrane. Baštenska zemlja u velikom delu Srbije, posebno u Vojvodini, ima pH između 7 i 8. Paradajzu i paprici to odgovara, dok za borovnicu znači sigurnu žuticu. Zašto jedan broj na skali ima toliki uticaj na biljke, razložili smo u vodiču o kiselosti supstrata.

Kako da proverite zemlju u svom dvorištu?

Najsigurniji odgovor daje analiza zemljišta, koju za malu sumu rade poljoprivredne stručne službe i laboratorije. Ona pored pH pokaže i koliko u zemlji ima kreča. Za brzu proveru kod kuće dovoljne su pH trake ili jeftin merač iz poljoprivredne apoteke.

Postoji i stari trik koji ne meri pH, ali pouzdano otkriva kreč. Kašiku zemlje prelijte sirćetom i oslušnite. Ako zašumi i zapeni, u zemlji ima krečnjaka i borovnicu u nju ne vredi saditi bez ozbiljne pripreme. Kako se zemlja uopšte sprema za sadnju i zašto taj posao odlučuje o svemu kasnije, opisali smo kroz pripremu zemlje za sadnju.

Sirće, kafa i borove iglice ne zakiseljavaju zemlju

Po forumima kruže saveti da se borovnica zaliva razblaženim sirćetom, posipa talogom od kafe ili zatrpava borovim iglicama. Nijedan od njih ne rešava problem krečne zemlje. Sirće spusti pH slabo i na kratko, dok u jačoj koncentraciji može i da ošteti koren. Talog od kafe posle kuvanja ima pH oko 6,8, pa prema savetodavnoj službi univerziteta Penn State može čak i da podigne pH oko borovnice. Iglice su kisele dok su sveže, ali tu kiselost izgube dok se raspadaju. Kao malč su odlične, kao lek za alkalnu zemlju nisu. Zemlja se zaista zakiseljava elementarnim sumporom, koji radi polako, mesecima. Mnogo brži i sigurniji put je sadnja u kiseli supstrat.

Sadnja borovnice u dvorištu

U brdskim i šumskim krajevima zapadne i južne Srbije zemlja je često prirodno kisela. Tu borovnica može direktno u baštu, uz malo treseta i dobar malč. Na krečnoj zemlji, koje je kod nas više, sigurniji put je povišena leja napunjena kiselim supstratom.

Mesto, sunce i razmak između sadnica

Koliko sunca dobije, toliko će borovnica i roditi, zato joj treba mesto na kom je sunce bar šest do osam sati dnevno, po mogućstvu zaklonjeno od jakog vetra. U senci će rasti, ali ćete dobiti uglavnom lišće. Sadnice u kućnoj bašti sadite na 1,2 do 1,5 metara jednu od druge, sa oko dva metra između redova, kako bi žbunovi imali prostora da se razviju i kako biste svakom lako prišli u berbi.

Zašto obična jama sa tresetom nije dovoljna?

Svi su čuli savet da se iskopa jama, napuni tresetom i u nju posadi borovnica. Na krečnoj zemlji to radi godinu, možda dve. Kreč iz okolne zemlje i iz vode za zalivanje za to vreme polako ulazi u jamu, sve dok se pH ne vrati blizu onoga što je bio. U teškoj, glinovitoj zemlji javlja se još jedan problem. Rastresit treset posle kiše skuplja vodu iz okoline kao kada, i koren nedeljama stoji potopljen. Jama zato ima smisla samo tamo gde je zemlja i sama blago kisela i propusna.

Bankovi i povišene leje za borovnice

Banak je povišena leja visoka 25 do 40 centimetara, napunjena kiselim supstratom. Tako se borovnica gaji i u mnogim zasadima kod nas, i to s dobrim razlogom. Koren je iznad okolne krečne zemlje, višak vode lako otiče, a kiselost se drži godinama. Na krečnoj zemlji bismo mi uvek pre izabrali banak nego jamu.

Za kućnu baštu dovoljan je banak širok oko 80 centimetara. Za tri sadnice pravi se dužine tri metra, i pri visini od 30 centimetara u njega stane oko 720 litara supstrata. To su otprilike tri vreće od 250 litara našeg supstrata za borovnice, koji ima pH oko 4,5, već sadrži perlit i početno đubrivo i ide pravo u banak, bez mešanja. Ako se ipak odlučite za jamu od 60 x 60 x 40 centimetara, za nju je potrebno oko 140 litara, dakle dve vreće od 70 litara.

Sadnja borovnice korak po korak

Pre sadnje spustite saksiju sa sadnicom u kantu vode i držite je unutra dok iz zemlje ne prestanu da izlaze mehurići vazduha. Tada je korenova grudva natopljena do sredine. Kad izvučete biljku, okrenite grudvu i pogledajte kako izgleda sa strane. Sadnica koja je dugo bila u kontejneru često ima koren obavijen u krug uz zid saksije. Takav koren prstima pažljivo rastresite ili ga nožem zarežite odozgo nadole na tri, četiri mesta, inače će i u novoj zemlji nastaviti da kruži.

Biljku posadite tačno na dubinu na kojoj je rasla u saksiji, nikako dublje. Zemlju oko nje lagano pritisnite rukama i obilno zalijte. Na kraju površinu prekrijte malčem od borove kore, piljevine četinara ili borovih iglica, u sloju od pet do deset centimetara, a oko same stabljike ostavite nekoliko centimetara slobodnog prostora. Malč čuva vlagu i leti hladi plitak koren. Raspadanjem se pretvara u kiseli humus i zato ga dopunjujte na svake dve do tri godine.

Borovnice u saksiji

Bez dvorišta, ili sa dvorištem punim kreča, saksija je najjednostavniji put do sopstvenih borovnica, pošto zemlju potpuno birate sami. Na terasi borovnica lepo izgleda tokom cele godine, od belih cvetova u aprilu do crvenog lišća u oktobru. Uz nekoliko jagoda u saksijama na balkonu terasa postaje mali voćnjak.

Kolika saksija treba borovnici?

Saveti o veličini saksije idu od 20 pa sve do 115 litara. Razlika je toliko velika zato što prostor koji borovnici treba raste zajedno sa njom. Za mladu sadnicu od dve, tri godine dovoljna je saksija od 25 do 35 litara. Kada koren za dve do tri godine ispuni taj prostor, biljka prelazi u saksiju od 50 do 70 litara, u kojoj može da ostane dugo.

Koren borovnice je plitak i širi se u stranu, pa joj više odgovara široka i plića saksija nego uska i duboka. Rupe na dnu su obavezne, i bolje je da saksija bude svetle boje, jer se crna plastika na letnjem suncu zagreje toliko da koren strada. Kako se količina supstrata za saksiju procenjuje i bez merenja u litrima, pokazali smo u tekstu o tome koliko supstrata treba kojoj biljci.

Zemlja za borovnice u saksiji

Obična zemlja za cveće borovnici ne odgovara, jer joj je pH obično između 5,5 i 6,5 i posle nekoliko meseci zalivanja tvrdom vodom raste još više. U saksiji borovnici treba supstrat sa pH vrednošću oko 4,5, rastresit i propustan, kakav je naš supstrat za borovnice. Jedna vreća od 70 litara napuni dve saksije od 30 do 35 litara.

Ako kupujete supstrat nekog drugog proizvođača, pH potražite na deklaraciji. Šta još sa nje vredi pročitati pre kupovine, prošli smo red po red u tekstu o deklaracijama. Šljunak na dno saksije nije potreban, pošto rupe na dnu i perlit u supstratu odvode višak vode i bez njega.

Borovnica u saksiji preko zime

Borovnica u zemlji podnosi jak mraz, ali koren u saksiji izmrzava mnogo lakše od grana. Zato pred zimu saksije primaknite zidu kuće ili ih grupišite jednu uz drugu. Obmotajte ih jutom, starim ćebetom ili folijom sa mehurićima i površinu prekrijte debljim slojem malča. Kad prognoza najavi temperature ispod minus deset stepeni, saksiju prenesite u garažu ili negrejanu ostavu. U toplu sobu je ne unosite, jer joj je za cvetanje sledeće godine potrebna prava, hladna zima. Zalivanje tokom zime svedite na retke provere da se supstrat ne isuši do kraja.

Zalivanje borovnice i problem sa vodom iz česme

Plitak koren ne trpi ni sušu ni stajaću vodu. Zemlja oko borovnice treba da bude stalno umereno vlažna, otprilike kao isceđen sunđer. Leti borovnica u saksiji obično traži vodu svaki ili svaki drugi dan, dok banak sa malčem može da izdrži i duže.

O samoj vodi se mnogo manje priča, iako je vodovodna voda u većem delu Srbije tvrda i bogata bikarbonatima. Svako zalivanje unese u zemlju malo kreča, koji polako diže pH. Supstrat koji je u proleće imao 4,5 posle dve, tri sezone lako pređe 6. Upravo tu treba tražiti objašnjenje kad borovnica koja je dve godine lepo rasla odjednom počne da žuti. Odstajala voda ne pomaže, pošto iz nje ispari hlor, dok kreč ostaje.

Za borovnicu nema bolje vode od kišnice, pa ako možete, postavite bure ispod oluka i zalivajte borovnice iz njega kad god ima vode. Kad je česma jedini izvor, svakog proleća izmerite pH zemlje i đubrite borovnicu đubrivima sa amonijačnim azotom, koja zemlju blago zakiseljavaju. Površinu saksije ili banka jednom godišnje dopunite slojem svetlog kiselog treseta, čiji je pH oko 4. U saksiji je dobro supstrat potpuno zameniti na svake tri do četiri godine, kada borovnica ionako prelazi u veću posudu.

Prva godina posle sadnje

Prve godine borovnica treba da razvije koren i grane umesto plodova, pa se cvetovi koji se pojave odmah otkidaju. Teško je to uraditi kad je sadnica puna pupoljaka i već zamišljate prve bobice. Biljka koja prve sezone nije trošila snagu na plod ipak sledeće godine raste osetno jače. Sadnica posađena u supstrat sa početnim đubrivom prve godine ne traži prihranu. Mnogo važnije je da tokom prvog leta ne ostane bez vode.

Kada borovnica počinje da rađa?

Prve prave plodove žbun obično donese druge ili treće godine posle sadnje. Pun rod dostiže tek između šeste i osme godine. Odrastao žbun u dobrim uslovima daje nekoliko kilograma bobica godišnje, a u saksiji nešto manje, jer je i biljka manja. Koliko će roda biti zavisi pre svega od sunca, kiselosti zemlje i oprašivanja. Zato je rod i najbolja ocena da li ste borovnici dali ono što joj treba.

Prihrana borovnice u zemlji i u saksiji

Borovnici je lakše naškoditi viškom đubriva nego manjkom, zato se od druge godine prihranjuje samo dva puta u sezoni, u proleće kada krenu pupoljci i još jednom šest do osam nedelja kasnije. Za to su najbolja đubriva namenjena borovnicama, azalejama i rododendronima, ili amonijum sulfat. Azot borovnica najlakše usvaja u amonijačnom obliku, koji usput i blago zakiseljava zemlju. Đubriva sa nitratima i kalcijumom, kreč, pepeo i svež stajnjak oko žbuna za nju nisu dobri.

U saksiji se hranljive materije brže ispiraju zalivanjem, pa tu idu manje doze, ali češće. Na mladim listovima se ponekad pojavi žutilo sa zelenim nervima. Đubrivo sa gvožđem u obliku helata tada brzo vraća zelenu boju, ali samo dok se ne popravi kiselost zemlje, koja je pravi uzrok.

Orezivanje borovnice

Prve tri godine posle sadnje borovnica se skoro i ne orezuje. Uklanjaju se samo suve i slomljene grančice i sasvim slabi izdanci pri dnu. Od četvrte godine orezivanje postaje redovan posao krajem zime, u februaru ili početkom marta, kad su najjači mrazevi prošli, a biljka još miruje.

Bobice najbolje rađaju na granama starim od dve do osam godina, i cilj orezivanja je da se žbun stalno podmlađuje. Svake godine odsecite jednu do tri najstarije grane, sasvim pri zemlji. U žbunu ne bi trebalo da ostane nijedna grana starija od šest godina, a prema vodiču univerziteta UConn godišnje se ne uklanja više od petine grana. Staru granu ćete prepoznati po tamnoj, ispucaloj kori i sitnim bobicama. Od mladih izdanaka koji krenu iz osnove ostavite tri, četiri najjača. Borovnica u saksiji orezuje se po istom principu, samo što obično ima manje grana.

Zašto borovnici žute listovi?

Žuti listovi su prva stvar koja zabrine svakoga ko gaji borovnicu. Mnogo toga se otkrije već po tome gde se na žbunu žutilo pojavilo.

Na vrhovima grana, na najmlađem lišću, žutilo sa zelenim nervima izgleda kao da je list iscrtan finom zelenom mrežom. To je hloroza, u narodu žutica borovnice. Gotovo uvek je izaziva previsok pH zemlje, zbog kog koren ne može da uzme gvožđe. Trajno pomaže samo vraćanje kiselosti, a đubrivo sa gvožđem kupuje vreme dok se to ne uradi.

Stari listovi na dnu žbuna koji žute i otpadaju, uz zemlju koja je i nedelju dana posle zalivanja mokra, znače da koren najverovatnije stoji u vodi. To se dešava u jami u glinovitoj zemlji i u saksiji koja nema dovoljno rupa. Smeđe, suve ivice lista leti znače drugo, najčešće da je zemlja bar jednom presušila do dna ili da je biljka dobila previše đubriva.

Crvenilo koje u oktobru odjednom obuhvati ceo žbun je prirodna jesenja boja, zbog koje je borovnica tada jedan od najlepših žbunova u bašti.

Koliko godina rađa jedan žbun borovnice?

Dobro posađena i redovno orezivana borovnica rađa decenijama, a negovan žbun može da poživi i duže od pedeset godina. Sadnja je jedini trenutak kada je zemlju lako napraviti kakvu borovnica traži. Ako ovog novembra posadite sadnicu u banak ili saksiju sa kiselim supstratom i pred zimu postavite bure ispod oluka, prve domaće bobice mogu da stignu već kroz dva leta.